Nacela zdravog života

DAVORKA I NJEN SVIJET


Dr. Pol Volk
POCNITE ISPOCETKA

Ako zelite da napredujete, da budete bolja osoba, za to je potreban poseban um. Treba stalno uciti i rasti. Mozda ce vas nesto u ovom izlaganju iznenaditi, ili se necete sloziti sa necim, ali se nemojte ljutiti. Razmisljajte o novim idejama, izadjite iz kalupa da bi bili bolja osoba. Vi to mozete ako hocete.

Ovaj materijal je vrlo jednostavan, dobro dokumentovan novim medicinskim istrazivanjima. Nemojte da ucite samo za sebe, nego i za porodicu, i za ljude oko vas.

Poceti ponovo je izazov. Bice mozda poteskoca, ali zato budite otvorenog uma i srca, i unesute reforme u zivot. Nemojte sve odjednom, nego one za sta ste sada spremni. Kasnije dodajte nove.

Odrastao sam na Aljasci. Imam 11 meseci starijeg brata. Imao sam mnoge bolesti kao dete (izvadjeno mi je slepo crevo, imao sam upale krajnika, itd.). Sa 23 godine odlucio sam da nesto promenim i to je potpuno izmenilo moj zivot. Imao sam lose navike (npr. jeo sam losu hranu). Moj otac je bio poslasticar, pravio je najvece torte na svetu. Pravio je kolace za 5 predsednika SAD. Uvek smo imali mnogo slatkisa u kuci. Rodio sam se debeo. Svi moji rodjaci su punacki. Sa 23 godine uneo sam promene u moj zivot. Moj s tariji brat nije uneo te promene i sada ima 150 kg, i jako pati zbog toga. Zdravlje mu je jako lose.

Takav sam mogao biti i ja, da nisam uneo ove promene u zivot. Ali ja sam odabrao promene, dakle, da ne budem kao ostatak moje porodice. Moji roditelji, deda i baba, svi su imali visok pritisak i srcane bolesti. Ja sam jedini u porodici koji ne koristim lekove. Ne osecam se kao da imam 45 godina. Ako se brinete za svoje telo, vase telo ce se brinuti za vas.

U pocetku se cela moja porodica smejala ovim promenama, kao sto biste mogli i vi da se smejete tome. Ali posle 23 godine takvog zivota, vise se ne smeju nego slusaju.

Principi dobrog zdravlja i zivota postoje od pre vise hiljada godina, ali su ljudi prestali da ih citaju i slusaju. Mi moramo saznati o masini u nasem telu. Neki znaju da brinu o masini u automobilu. Ali, u masini naseg tela provodimo 24 sata dnevno, 7 dana sedmicno. Toj masini je potrebna dobra nega. Moramo da vidimo kako ona radi. To je najvelicanstveniji aparat na planeti. Ako mu date sansu, on ce dati izvanredne rezultate.

Kada sam uneo ove promene, moja majka, medicinski radnik, bila je veoma nervozna. Moje ideje joj se nisu svidjale. Zato je insistirala da joj stalno saljem rezultate moje krvne slike da bi bila sigurna da sam zdrav. Rezultati su uvek bili izvrsni, bolji od njenih. Sada mora da prihvati da sam vrlo zdrav.

Jednom sam, pre 10 godina, testirao krv uz pomoc 40 testova. Sve je bilo dobro. Moja krv je bila jako cista. Lekari su mislili da moji bubrezi preintenzivno rade, ali to je bilo zbog hrane koju sam jeo. Direktor bolnice koji je jeo istu hranu kao ja, imao je iste rezultate krvi.

Pogledacemo sedam prirodnih lekara koji mogu da vas drze u ravnotezi. Ako drzimo tri ili cetiri, izgubicemo ravnotezu. Potrebno je drzati se svih sedam lekara za novi pocetak.

1. ISHRANA
2. VEZBANJE
3. VODA
4. SUNCE
5. UMERENOST
6. VAZDUH
7. ODMOR

U Londonu, na testiranju, ustanovili su da se izuzetno zdravo hranim. Testirali su me na u svetu poznatom Enton medicinskom centru. Culi su za predavanja koja sam drzao i testirali su me besplatno (pregled inace kosta 150 funti) da bi proverili moje zdravlje. Stavili su mi elektrode i rekli da trcim na masini. Svaka 3 minuta masina je isla sve brze i sve se vise dizala prednja strana (trcao sam uzbrdo). Rezultat je bio: "Veoma izuzetan". Rekli su da tu kategoriju imaju samo olimpijske atlete i da izgleda nemoguce da sam ja to ucinio. Rekli su mi da sam prestar i da ne treniram dovoljno (6-8 casova dnevno). Rekli su: "Sta god radite gospodine Volk, nastavite tako".

Ja zelim da i vi tako radite. Pitajte i svog lekara o ovom. Ali, proverite da li on cita novu literaturu. Neki lekari se jos drze udzbenika iz 60-tih i 70-tih godina. Potrebni su novi izvestaji. Nikad nije kasno da u svoj zivot unesemo promene. Samo svom telu moramo pruziti priliku.
VODA

Zeleo bih da probate jednu jednostavnu stvar u toku samo dve sedmice. Da li pijete najmanje 1 litar vode dnevno? A 2 litra vode dnevno? Evo zadatka: U sledece 2 sedmice trebate da pijete najmanje 2 litra vode dnevno." To je mnogo vode. Ako niste navikli, pocnite sa 1 - 1,5 litara vode. A posle 7 dana povecajte, dok ne dodjete do 2 litre. Morate biti sigurni da je ta voda cista. Mozda ce vam trebati filter. U Rusiji su ljudi posle 2 - 3 dana imali velike tegobe jer je njihova voda jako losa. Zato sam im reka o da prvo prokuvaju vodu, a onda da je sipaju u staklene posude. Zatim je treba izloziti suncu i pustiti da se par dana slegne, a onda onu na vrhu koristiti, a onu sa dna odbaciti. Pili su samo 1 litar, i to im je pomoglo. I mi bi, u mnogim slucajevima, trebali da je prokuvamo ili da nabavimo filter.

Nemojte piti vodu u isto vreme kada jedete. Ljudi to cesto rade, i zato im je urin uvek zut. Mi zelimo da urin bude bezbojan. Kada pijemo vodu za vreme jela, razredjujemo zeludacnu kiselinu i oslabljujemo je. Zato i varenje ne moze biti dobro i ne mogu se izvuci hranjljivi sastojci iz hrane, jer voda sve to ispere. Ne biste trebali piti vodu ni kratko vreme pre jela, vec 15 - 30 minuta pre. Takodje treba sacekati 1-2 casa posle jela, da bi bilo vremena da se svari hrana. Voda ometa varenje, jer ona prva biva apsorbovana (upijena), a kada jedemo zelimo da se absorbuje prvo hrana.

Pocnite sa 2 litre vode u toku 2 sedmice, i prestanite da jedete izmedju obroka. Sto se tice temperature vode, ujutro mozete piti toplu vodu. Ona prolazi brzo kroz sistem za varenje i dobro ce vas isprati. Urin je najtamniji ujutro, a treba da se izbistri do podne. Mozete piti i hladnu vodu, ali ne ledenu vodu, i to iz vise razloga. Ledena voda ostecuje dentin nasih zuba. U zeludcu je 37 stepeni Celzijusovih, a ledena voda ima temperaturu 1 - 2 stepena, pa telo ne podnosi nesto tako hladno i trosi energiju n a zagrevanje vode koja je mogla bolje da se iskoristi. Zasto dodavati sebi teret ledenom vodom?

Probajte ovo 2 sedmice, vredno je truda. Jedna studentkinja iz Los Andjelesa cinila je ovako mesec dana. Drugarica ju je pitala, koji je taj divni novi puder koji je stavila. Odgovorila je da nema sminku, nego da pije 2 litra vode dnevno. Drugarica je rekla: "Kazi mi istinu: Koja je marka pudera?" Devojka je ponovila: "2 litre vode dnevno, zaista." Drugarica je bila uporna: "Samo nas dve cemo znati i biti tako lepe. Kazi mi ime? Izgledas tako divno i prirodno." Devojka je opet ponovila: "2 litre vode dnevno. " Drugarica je ljutito uzviknula: "Dobro, ne moras da mi kazes." Nije verovala da je tako jednostavno.

Vasem telu je potrebna voda, i to mnogo vode. Probajte! Videcete kako cete divno izgledati i kako cete se osecati iznutra. Vase telo ce se oduseviti. Kada domacica pere posudje da li uzima malo vode da bi oprala posudje? Ne, puno vode joj je potrebno. Jednom casom vode dnevno tesko je oprati celo telo. Potrebno vam je bar 2 litra dnevno - pun rezervoar za dobro funkcionisanje. Pijte vodu u toku celog dana. Neki pokusaju da ujutru popiju sve. Vase telo stalno mora da se ispira, celog dana. Kafa, caj, mleko i s ok nisu isto sto i voda, jer moraju da prodju proces varenja. Oni ne funkcionisu kao voda - voda ispira. Zato ih ne mozemo uracunati u one 2 litre vode.

Vise vode treba piti kada je napolju vruce, ali 2 litre je sasvim dovoljno. U pocetku ce izgledati kao da svaki cas treba ici u toalet, jer vam mehur nije navikao. Ali, mehur je misic i moze da se rastegne da bi zadrzao vodu. I zeludac moze da se naduva. Ja obicno ne pijem vodu posle 16 casova, jer ne volim da ustajem u toku noci kada spavam. Zato odlucite kada cete prestati da pijete vodu. Neki ljudi mogu i pre spavanja da piju vodu, ja ne. Voda je divan izvor energije, vrlo jednostavna za upotrebu. To mo ze biti vas prvi korak za vas novi pocetak. Ako imate posebno oboljenje, posavetujte se sa vasim lekarom (ako prati novu literaturu). On ce vam reci da vam to nece naskoditi, nego ce vam biti mnogo bolje.

Ako zelite da nesto promenite u zivotu, to je dobar znak. Ja vas ne poznajem, ne znam vase lose navike. Neke cete otkriti, ali nemojte da vam bude neprijatno. Ne zelim nikoga da osudjujem. Zelim samo da vam kazem cinjenice. Vi odlucite kada ste spremni za promenu. Nemojte dugo da cekate. Sto duze cekate, losije ce biti vasem telu. Zato pocnite da sprovodite ove informacije u zivot, ali ne sve odjednom. Meni je trebalo nekoliko godina da bih sve ovo uneo u svoj zivot. Danas su istrazivanja pomogla da bolje ra zumemo ono sto cinimo.
GRICKANJE

Jedna od losih navika u ishrani je grickanje, jedenje izmedju obroka. Sta se desava u vasem telu kada jedete izmedju obroka? Varenje pocinje u ustima posebnim enzimima u pljuvacki, koji razgradjuju skrob. Oni ne funkcionisu dobro u zeludcu, vec samo u ustima. Dok zvacemo, hrana treba da ostane 30-60 sekundi u ustima pre no sto se proguta, da se zeludac ne bi pitao sta je s vama, da li ste izgubili zube. Morate koristiti mikser koji se nalazi u ustima.

Drugi stepen varenja je u zeludcu. On je kao vodeni balon. Kada hrana pocne da se razgradjuje, posebni mali misici guraju hranu van zeludca (kao kad muzete kravu). Varenje se nastavlja u tankom crevu. Ali, pre no sto se zeludac isprazni, mi malo gricnemo izmedju obroka (umesto pauze od 5 sati, da bi se varenje zavrsilo). Ako je pauza manja od 5 sati, misici zeludca imaju pro-bleme. Ovi misici se zaustavljaju, ne izbacuju staru hranu, dok se nova prispela hrana ne svari u zeludcu. Stara hrana ceka u zeludcu, a tu je jako toplo, tamno i kiselo, i hrana se gnjeci. To je kao kad ujutru zgnjecite hranu na tanjiru i odete na posao. Sta se uvece dogodilo sa hranom? Ona je trula. Sta se dogadja sa hranom dok ceka u zeludcu? I ona truli, i tako kvari nasu krv. Uradjeni su mnogi testovi da bi se ovo potvrdilo. U jednoj bolnici su sve medicinske sestre ucestvovale u testiranju. Jele su normalna 3 obroka, a izmedju obroka su trebale da nesto gricnu. Posle 3 dana bile su testirane. Posebni opticki sistem sa kamerom unesen je u sistem za varenje da bi se videlo sta je u zeludcu. Kada su izvadili hranu iz zeludca, nasli su hranu staru 3 dana, u veoma losem stanju. Kao kad bi otisli na djubriste i jeli hranu odande. To se dogadja kada jedemo izmedju obroka. Hrana se kvari. Mozda jedete zdravo voce i povrce, ali pazite da ne jedete izmedju obroka, pauzirajte 5 sati. Da bi se hrana razgradila potrebno je 2-3 sata, a zeludcu je posle potreban odmor od 2 sata. Vas zeludac je misic, a svi misici tela moraju da se odmaraju (cak se i srce odm ara izmedju 2 otkucaja).

Ako vas zamolim da 1000 puta preskocite konopac za 2 sata - to je vrlo tesko. Ali, ako vas zamolim da 1000 puta preskocite konopac za 2 sedmice, to ce vam uspeti, Zasto? Zato sto cete se odmarati. I vasem zeludcu je potreban odmor izmedju jela. Varenje je posao i misic zeludca mora da se odmori. Zato odmarajte 5-7 sati izmedju jela, ali ne manje od 5 sati. Ako je pauza manja od 5 sati, zeludac ce oslabiti i nece dobro funkcionisati. Iz hrane treba izvuci korisne sastojke, a 5 sati pauze pomoci ce vam u tome.

Ako jedete kasno uvece, ostanite budni bar 3 sata pre spavanja. Ako ranije zaspete, necete dobro spavati i probudicete se umorni. Vecina ljudi se ujutro budi umorna. Zasto? Spavaju 8 sati, pa zasto su onda umorni? Ako se budite umorni, to je upozorenje da nesto nije u redu. Ako dobro postupate sa telom, budicete se sami bez problema, naglo, sami od sebe i odmorni za novi dan.

Ali, nama se ujutro jos spava, protezemo se, idemo pred ogledalo i ne svidja nam se to sto vidimo. Ustinemo se da proverimo da li jos sanjamo. Zasto? Nesto nije u redu. Telo se nije odmorilo od jucerasnjeg loseg postupanja s njim, i od prekjucerasnjeg, i od mnogo pre. I posle svega, telo ne zeli da ustane. Budilnik zvoni, morate na posao, a telo kaze: "Ne! Ne mogu, pusti me na miru. Lose si postupao sa mnom, ne zelim da ustanem. Ne zelim da jedem, ne zelim da pijem, zelim samo da umrem." A sve zato sto smo l ose postupali s telom. Vi znate da je ovo istina. I ja sam se ranije budio takav. Jedan od 7 lekara nedostaje. Mozda nemate pravu hranu ili dovoljno vode. Mozda ne vezbate ili se ne odmarate dovoljno. Mozda nedostaje nekoliko lekara. Potrebno je svih 7.

Da li zelite da prestanete da jedete izmedju obroka? Pokusajte, videcete kako cete se osecati. Na vama je da donesete odluku koliko dobro zelite da se osecate. Da li zelite da ustajete umorni ili odmorni - spremni za novi dan? Jednom prilikom sam bio gost na vencanju. Posle probe za vencanje otisli smo na veceru u piceriju. Za mene su spremili nesto dobro i zdravo. Bilo je 22 sata, a ja ne jedem tako kasno i nisam znao kako da se izvucem pred drustvom. Moja pica je imala divno sveze povrce i svi su se njome odusevili, a ja sam gledao kako da se izvucem. Setio sam se i rekao: "Ko zeli komad ove pice?" I za tren je nestala! Stric mi je rekao: "Vrlo si bistar momak, zasto nisi nista jeo?" Odgovorio sam mu: "Ja vise volim da se probudim odmoran i srecan, nego da par trenutaka uzivam da jedem picu. Da sam je pojeo, imao bih uzasnu noc, lose bih spavao i probudio bih se umoran, a ja to ne volim. Ja to toliko ne volim, da cu radije izostaviti picu da bi se mogao probuditi radostan." Kad pocnete da cinite ove dobre stvari, to ce vas pokrenuti da nastavite dalje. Tako je bilo sa mnom, tako ce biti i sa vama.
PREKINITE S LOSIM NAVIKAMA

Kako prestati sa losim navikama? Svi mi imamo lose navike. Navike se stalno razvijaju i mnoge su korisne, inace bi stalno morali da ucimo nove stvari. Ali, neke nase navike su destruktivne, na primer pusenje. U SAD zakoni su vrlo strogi sto se tice pusenja, inace bi nas zivot bio vrlo tezak. Cak i predsednik SAD mora da izadje napolje ako hoce da pusi, ili da plati 1000 dolara, ali on ne pusi.

Vodio sam seminare za odvikavanje od pusenja. Ljudi su ocajnicki pokusavali da ostave tu losu naviku. Cesto mislimo da nase navike nisu tako lose, ali cinjenica je da su neke mnogo losije nego sto mislimo. Neki vole da nesto gricnu kasno uvece, a nekad to predje u citav ponocni obrok i bude se umorni, imaju mamurluk od hrane. Neki ljudi imaju losu naviku da jedu slatkise, i to na kraju svakog obroka, bar nesto slatko, ili malo vise slatkog. Moj prijatelj Dzon bio je sladokusac. Jednom je izasao iz poslastica rnice sa punom kesom krofni. Bio je tako srecan. Smesio se svojoj kesi sa krofnama i onda ugledao mene. Pomislio je: "Ooo, ne!" Pogledao je u kesu, pa u mene, pa opet u krofne, pa u mene i rekao: "Sigurno se pitas sta cu sa ovim krofnama?" Rekao sam: "Verovatno ces ih pojesti, iako znas da je to losa hrana. To mnogi znaju, a narocito ti! Pogledaj, mast je procurela po kesi, unutra je samo belo brasno, secer i vestacka aroma." Onda je on uzviknuo: "Ja to ne bih trebao da jedem!", i bacio je kesu u kantu! "Dz one, zasto si tu uradio?", upitao sam ga. On je kazao: "Zato sto je to lose za mene." "Dzone da li je to zato sto stvarno to mislis ili zato sto sam ja ovde? Sta kad ne budem ovde? Da li ces ih pojesti? Sve dok stvarno ne budes verovao da je to lose za tebe neces se osloboditi krofni. Postaces njihov rob."

Ja ne zelim da ljudi prestanu sa losim navikama iz pogresnih razloga, jer ce se vratiti tim navikama. Ono sto cinite kad nema nikoga oko vas, to ste stvarno vi. Tada govori ono sto je unutar vas. Ja zelim da imate prave razloge, da znate zaista sta vam te krofne mogu uciniti. Neki ljudi kazu da ishrana nije toliko vazna: "Ako se ne drogiram, ne pijem alkohol, nije bitno koliko jedem. Nije bitno ono sta ulazi u telo, nego ono sto izlazi." Da li to znaci da mozete uzeti i kokain i LSD jer nije bitno sta ulazi u telo nego sta izlazi? Ono sto ulazi sigurno utice na ono sta izlazi. Pitajte nekog alkoholicara ili narkomana. Ono sto ulazi u telo je jako vazno. Ono sto danas pojedete, to sutra govori i zivi kroz vas.

U SAD odrasta generacija bez kontrole, neuravnotezena, sa epidemijom suicida (samoubistava). Ljudi vrse lagano samoubistvo drogom i alkoholom. Nema dovoljno zatvora, a ni policajaca za sve takve. Medjutim, ni to nije resenje. Resenje je vratiti ih u ravnotezu. Kako? Strucnjaci kao Dr. Bernard (clan Udruzenja za sprecavanje bolesti na Univerzitetu Dzordz Vasington) sa timom od 3000 lekara proucili su sve mogucnosti i shvatili da smo neuravnotezeni zbog lose ishrane. I oni su napravili jednu mapu. Najcesce je najbolji plan najjednostavniji. Ono sto se desava za stolom vrlo snazno utice na nase izbore. Istrazivanja na zivotinjama potvrdjuju ovo. Imam dve vrlo strucne studije koje pokazuju ovo:

Labaratorijskim pacovima je bilo ponudjeno da piju cistu vodu, a takodje im je bila ponudjena voda sa 10% alkohola. Nijedan pacov nije hteo da pije alkohol. Zivotinje znaju da je alkohol otrov. Covek je jedino zivo bice koje pije alkohol i tada postaje luda zivotinja. Dali su pacovima umesto njihove normalne ishrane tipicno tinejdzersku hranu (hot-dog, pita od jabuka, ukiseljeno povrce, spageti, cufte, cokoladne torte, slatkisi, kolaci) na malim plocicama. Ova hrana ima mali procenat hranljivih sastojaka, a v eliki procenat stimulativnih sastojaka kao sto su jaki zacini, meso, dok mleko i secer zajedno prave alkohol. Pacovi su to jeli. Ubrzo su svi pacovi poceli da piju alkohol. Ispali su iz ravnoteze. I mi ljudi, kada nismo u ravnotezi, donosimo lose odluke, postajemo destruktivni.

Posle nekog vremena uklonjena im je takva ishrana, i vracena normalna, uravnotezena ishrana. Vrlo brzo, oko 80% pacova pocelo je ponovo da pije samo vodu, a 20% je uginulo od ciroze jetre koja je posledica alkoholizma! Rezultati u vezi sa ljudima su jos gori, jer nama niko ne oduzima kafu, cokoladu, slatkise, meso, jake zacine i iritirajucu hranu. Mi to stalno jedemo, postajemo prestimulisani i agresivni. Roditelji se svadjaju sa decom: "Otkud odjednom da uzimas droge? Zasto pijes alkohol?" A dete kaze: "Ti si razlog mama. Naucila si me da zivim puneci me stimulansima."

Kada tinejdzeri postanu agresivni, seksualno aktivni i pocnu da koriste droge, potrebno je prstom pokazati krivca: "Mama u kuhinji!" Nije sva krivica u kuhinji, ali ovih 3000 lekara tvrdi da ishrana utice na ponasanje. Ako u sazrevanju zivite na malo hranljivih sastojaka a na puno stimulansa, skoro je nemoguce kada ostarite da se oduprete stimulansima, bilo putem seksa, droge ili alkohola. Celo telo ce jedva cekati da bude stimulisano sve jacim stimulansima, jacim od cokolade i mesa, i tada ne shvatamo za sto ne mozemo da se zaustavimo. Zasto ne mozemo da kontrolisemo nas seksualni nagon? Zasto ne mozemo da ostavimo drogu, alkohol i cigarete? To je mnogima jako tesko da ostave.

Medjutim, mi znamo sta je ono sto mozemo da jedemo. To je jako vazno, zar ne? To je hrana sa vrlo malo stimulansa, a dosta hranljivih sastojaka - suprotno onome sto postoji u prodavnicama. Zato je skoro nemoguce da mladi budu uravnotezeni, jer su nauceni da budu van ravnoteze. U zatvorima i domovima za maloletne delikvente prvo razgovaram sa kuvarom. Niko to ne moze da shvati. Ne razgovaram ni sa upravnikom, ni psihologom, nego prvo razgovaram sa kuvarom, i tvrdim da ce se za 30 dana dogoditi promena u ovoj ustanovi. Na zalost, kuvar je debeo stari covek i cesto nece da promeni ni jedan recept koji je naucio jos u vojsci (puno masnoce, puno mesa). Za neku hranu u vojsci postoje posebni nadimci. To sigurno nije uravnotezena hrana koja nam je potrebna.

Pomoci ljudima je zato tezak zadatak. Mnogo ljudi ne veruje ovim studijama. Zato mladi gomilaju sve vise losih navika. I sa suzama govore: "Ne mogu da prestanem. Pokusavao sam na sve nacine i nisam uspeo." Ja im govorim o jednostavnim promenama: "Prestanite da slusate tu muziku bar mesec dana, vezbajte, jedite jednostavnu hranu (voce, povrce i zitarice)." I za mesec oni se osecaju drugacije, i mentalno i fizicki. Mnogi se tome smeju, osim onih koji su probali. Oni znaju da je to za njih bio korak u pravom s meru. To nije potpun odgovor, ali je veliki korak unapred. Zato je vazno da covek proucava sta je zdravo, i mi danas tacno znamo sta se desava kada nesto jedemo.

Jedan mladic je u SAD na rodjendanskoj proslavi jeo sladoled i tortu. To je mleko i secer koji u telu stvaraju butil-alkohol. Kada se mladic vracao kuci kolima, policajac ga je zaustavio zbog cudne voznje i dao mu balon za alko-test. Test je pokazao da u njegovoj krvi ima alkohola, i policajac ga je uhapsio. Taj mladic je bio hriscanin koji nikada u zivotu nije pio alkohol. Mleko i secer nas ne naprave pijanim kao alkohol, ali se u zeludcu stvara los stimulativni alkohol zbog kojeg alko-test moze da bude po zitivan. Necete pasti, niti ce vam se spetljati jezik, ali ce vas alkohol stimulisati.

Roditelji ovog mladica su doveli advokata i lekara na sud, jer mladic nikada nije pio alkohol. Doktor koji je poznavao novu literaturu doneo je sladoled i kolac. Pre nego sto su ih pojeli, alko-test je bio negativan. Kada su pojeli mleko i secer, kratko posle toga, alko-test je bio pozitivan. Sudija je bio sokiran. Taj slucaj je zabelezen u SAD kao dokaz da mleko i secer u telu grade alkohol. Vrlo malo hranljivih sastojaka, a puno stimulirajucih. Onda se pitamo zasto nemamo kontrolu nad sobom. Razmislite o ovome. Mozda imate agresivne misli ili namere. Vi ih ne izvrsavate, ali stanje u kome se nalazite nije dobro. Jedina razlika je sto se jos nije pruzila zgodna prilika da to ucinite. Krivica je ista. Zato nije dobro da imamo ni takve misli, jer cemo u odredjenim okolnostima popustiti.
KAKO PRESTATI SA LOSIM NAVIKAMA?

Postoje mnoge tehnike kojima se ljudi sluze. Ponavljanje je jedna od najboljih. Sto vise ponavljamo dobre stvari, manje cemo imati vremena za lose stvari, a ono sto je dobro dublje se urezuje u nas um. Ako bolje shvatimo kako mozak radi, lakse cemo doci do cilja.

Kako nastaje neka navika? Celije mozga su povezane linijama ili vezama. Svaka nova informacija koju naucimo predstavlja novu liniju ili vezu izmedju celija mozga. Pri svakom vezivanju cipela upisuju se novi detalji. Za govor su linije drugacije. Sto vise ucimo da govorimo, linije su sve dublje. Ponavljanje je ovde jako bitno. Veza izmedju mozdanih celija zove se sinapsa, i tu se desava elektricni proces slican pucketanju prstima. Kada impuls prolazi sa jedne na dugu celiju, na celiji mozga nastaje mala kvrga. Vremenom ova izbocenja rastu i smanjuju udaljenost izmedju dve celije mozga. Svaki put kada ponovimo tu aktivnost, udaljenost je sve manja i manja, a mi to mozemo sve brze da ponovimo (npr. vezivanje pertli: deca to nespretno rade i pri tom prave pokrete jezikom, jer ovaj put nije uhodan. Kasnije mozak sam kaze da jezik ne pomaze pri vezivanju pertli i zato odrasli ne izbacuju jezik dok vezuju cipele).

Milijarde takvih veza nalazi se u mozgu. Pretpostavimo da je jedna takva veza losa navika, npr. pusenje. Sto vise pusite, razlika izmedju celija se smanjuje i vi pusite sve brze i vise. Onda stisnete zube i odlucite da prestanete sa pusenjem, i razbijete jednu vezi izmedju mozdanih celija, ali ostale veze cekaju novu cigaretu i to vas izludjuje, jer postoji jos dosta veza koje vas teraju da pusite. I kada dodje trenutak slabosti, zna se sta se desava - vracamo se na losu naviku, i nove veze ponovo nastaju. Sta sada uciniti da se oslobodimo ovih veza? Bilo bi dobro kad bi neurohirurg mogao da nam prekine sve ove veze, ali i najbolji neurohirurg ne moze da raskine veze za nase lose navike. Potrebno je da sto vise ponavljamo dobre stvari.

Evo nekoliko korisnih saveta za ostavljanje pusenja. Zamislite da odjednom imate jaku zelju za pusenjem, ili za nekom losom navikom koju imate. Taj stari djavo vam vice na uvo: "Hajde, ucuini to!", i vi imate jaku potrebu da to ucinite. Evo sta da radite: "Gledajte na sat jedan minut i mislite na nesto drugo, pozitivno i lepo (godisnji odmor ili telefonski poziv, neki radostan dogadjaj). Mozete da procitate nesto kratko i lepo. Ako posle jednog minuta jos uvek imate jaku zelju, ponovite ovo u toku jos jednog minuta. Ja cesto slusam duhovnu muziku. U toku drugog minuta razmisljajte o necem dobrom i pozitivnom. Na kraju drugog minuta, ako je taj nagon jos u vama, gledajte na sat jos jedan, poslednji minut. Doktori i psiholozi se slazu da ako ne odgovorite na neki nagon 3 minuta, potreba nestaje. Nagon funkcionise samo ako mu odmah popustite. Zato se i zove nagon, jer vas nagoni da nesto odmah ucinite. Ako uspete da se uzdrzite 3 minuta, on ce potpuno nestati.

Nekad to uradimo i ne znajuci. Na primer, mozda ste se vozili autobusom, a za 30 minuta stici cete kuci. Odjednom vam se ide u toalet, ali kazete sebi da cete to obaviti za 30 minuta. Iako imate taj nagon, mozak govori telu da nagon nece biti zadovoljen sada. I vi razmisljate o necem drugom. Kad dodjete kuci, mozak kaze: "Sada nema izvlacenja." Vas mozak govori telu sta da cini. Sto vise vezbate vas mozak da rukovodi telom, imacete jaci karakter. Slab um uvek popusta svemu. Ako se cvrsto ne zalozite za nest o, pascete pod taj uticaj. Zato razvijajte um da bi imali pravilan izbor. Los izbor automatski dolazi. Da bi bili na pravom putu, potrebno je uloziti napor. Zato je potrebno vreme i vezbanje, ali to nije tesko, treba to ciniti. Ako to ne cinimo, rezultati mogu biti katastrofalni.

Marko, moj cimer na koledzu, voleo je da ide na zabave, u nocne klubove i pije alkohol. Jednom se vratio kasno pijan i spreman za svadju. Ubrzo, Marko je pao na krevet. Ujutru sam ucio u biblioteci. Kad sam se vratio, Marko se tek probudio i sedeo je na krevetu. Nismo nista govorili. Marko je progovorio: "Pole, ja se bojim. Kao da je veliki taman oblak iznad mene. Izgleda da sam otisao predaleko. Ne znam sta da radim." Nakon sto sam ga podsetio na ono sto zna, on je uzviknuo: "Pole, znam, moram da prestanem da popustam losim navikama. Moram da svoj um ispunjavam lepim stvarima." Dakle, potrebno je da donosimo nove, dobre odluke u zivotu, da vise vremena provedemo u korismim i konstruktivnom aktivnostima.
ZAPANJUJUCA OTKRICA O ISHRANI

Sada cemo zaviriti u vas frizider da vidimo sta tamo ima. Ako se ne slazete sa mnom - u redu, ali iznecu vam onda rezultate svojih istrazivanja. Nemojte samo da kazete: "Ne verujem." Koristite mozak, recite mi zasto ne verujete. Ako je tacno ono sto mi budete rekli, promenicu svoje stavove. Ali, pokazite mi cinjenice kao sto cu pokazati ja vama. Neke ce biti iznenadjujuce, ali to cini zivot zanimljivijim. Zapamtite: Ovo vam govorim jer vas volim. Ne zelim da vas napadam i da se lose osecate. Zelim da vam bud e dobro.
ANATOMIJA

Pogledajmo ljudski organizam. Kakva je to masina? Da li je ta masina stvorena da jede biljke ili mrtve zivotinje? Pocnimo od usne duplje, od misica zvakaca. Da li mozete da pomerate donju vilicu s leva na desno? Mozete. Mozete li da pomerate donju vilicu dole-gore i naprednazad? Mozete. Vilicu mozete pomerati u 3 smera kao i svi biljojedi. Mesojedi mogu da otvaraju usta samo gore-dole. Na primer, pas moze da otvara usta samo gore-dole, ne moze u stranu i napred-nazad, jer je on mesojed. Svaki zubar moze da nam kaze da su ljudski zubi namenjeni za jedenje biljaka. Nisu ostri i veliki kao kod medveda ili vuka. Nasi zubi nisu stvoreni da zagrizu meso ni da ga otkinu. Nasi zubi su stvoreni za biljke.

Pogledajmo sada organe za varenje. Nasa creva su veoma dugacka i zavijena. Deset puta su duza od poprsja. To je sasvim dovoljno za varenje biljnih vlakana. Danas se mnogo govori o vlaknima kojih ima u biljkama, a kojih nema u mesu. Sistem za varenje mesojeda se dosta razlikuje od naseg. Vrlo je kratak, samo 3 duzine poprsja zivotinje, jer meso mora vrlo brzo da izadje iz digestivnog trakta, posto moze lako da se zaglavi u nekom zavoju, pa na tom mestu nastaju tumori. Zeludacna HCL (hloro-vodonicna kiselina) mesojeda je 10 puta jaca od nase HCL. Nasa zeludacna kiselina nije dovoljno jaka da neutralise otrove koje sadrzi meso. Nase telo ne moze lako da izadje na kraj sa toliko holesterola iz mesa. Ljudi su pokusali da podignu nivo holesterola kod mesojeda hraneci ih svinjskom mascu. To nije uspelo, jer mesojedi eliminisu visak holesterola iz tela. Ali kod ljudi, koji imaju probavni trakt za biljnu ishranu, holesterol se talozi u arterijama. Kod mesojeda je nepoznata arterioskleroza, i oni nemaju tegobe sa krvnim sudovima. Samo biljojedi koji se hrane mesom dobijaju bolesti arterija. Biljojedi se znoje preko koze, a mesojedi preko jezika. Nase sredstvo za sakupljanje ploda su 4 prsta i palac sa strane, da bi nezno ubrali voce i povrce a da ih ne unistimo. Kad bi smo imali sape kao lav, to ne bi uspeli. Njegove sape su za hvatanje zivotinja, a ne za hvatanje plodova. Mi nemamo kandze, ali su ljudi izmislili nozeve i viljuske da bi jeli meso. Vecina ljudi koji se uguse zalogajem hrane, ugusi se komadom mesa. To kazu u hitnoj pomoci. Od banane se niko nije ugusio.
STA JESTI?

Ovo su samo cinjenice. Mi smo stvoreni da jedemo voce, povrce, orasaste plodove i zitarice. To preporucuju iz Odbora za preventivnu medicinu. Setimo se doktora Bernarda i projekta 3000 lekara. Dr. Bernard je clan Udruzenja za prevenciju bolesti na Univerzitetu Vasington. Vecina nase hrane, po njima, treba da bude voce, povrce, orasasti plodovi i zitarice. Ako nemate ovu hranu, onda se koristi meso, mesni proizvodi, ulje, secer i maslac. Meso se i ne smatra vrstom hrane, nego necim sto ljudi vole da jedu, a li ljudima to nije potrebno za jelo. Koristite zivu, prirodnu hranu da bi imali zivo, prirodno telo.

Dr. Ruben Mesi, prvi predsednik Americkog medicinskog drustva, imao je veliku odgovornost da cuva zdravlje nacije i bude predstavnik medicinskog zvanja u svetu. Zato je mnogo istrazivao. Otisao je na sednicu kongresa SAD sa velikim predlogom da Amerikanci postanu nacija koja ce se hraniti biljkama, ali problem je bio sto industrija mesa poseduje veliki biznis sa mnogo novca i mnogo advokata. Oni su odbili predlog. Dr. Ruben Mesi video je da vecina ljudi u svetu jede biljnu hranu. U Indiji ljudi jedu samo so civo i pirinac. Na dalekom Istoku ljudi jedu soju i pirinac. U Centralnoj i Juznoj Americi jedu kukuruz i pasulj. U vrlo malo zemalja se jede puno mesa. Samo u bogatim zemljama Evrope i u Severnoj Americi se jede puno mesa. Veliki mesojedi - velike bolnice, to ide zajedno. Zurnal americkog medicinskog drustva tvrdi da se biljnom ishranom moze spreciti 97% zacepljenja u koronarnim arterijama. To je ubica broj jedan u SAD, a moze se spreciti biljnom hranom. U junu 1961. godine dat je ovaj podatak.

Mi znamo ko je najveci ubica u Americi. Zasto to ne sprecimo? Zbog novca! Prehrambena industrija nije toliko zainteresovana za nase zdravlje koliko za nas novac. Ne zelim da se osecate neugodno, i u mojoj porodici rade sa mesom i jedu ga, puse i piju sta god im se svidja. Ja ih jos uvek volim, ali to ne ublazava cinjenice. Njihove bolesti u zivotu su sve vece i teze, i mogucnost da ranije umru je sve veca. Mnogi dokumenti to potvrdjuju.

Kako da dodjemo do uravnotezene ishrane? To je vrlo jednostavno. Medicinski fakultet u Harvardu je potrosio mnogo vremena da bi dosao do tog odgovora. Sve sto treba da ucinimo jeste da jedemo raznobojno voce, povrce, orasaste plodove i zitarice. Tako cemo dobiti sve potrebne hranljive sastojke.
RIBA

Postoje 4 grupe biljne hrane: voce, povrce, orasasti plodovi i zitarice. Neki kazu: "Ja ne jedem meso, jedem samo ribu", i misle da se zdravo hrane. Pitam se: Sa kojeg drveta su ubrali tu ribu? Riba nije biljna hrana. Zelim da vam iznesem rezultate nedavnih istrazivanja Americkog udruzenja za ribe i zivotinje koje zive slobodno u prirodi. Ta istrazivanja je sprovela vlada u SAD-u bez uticaja biznismena. Neka istrazivanja se danas narucuju novcem neke kompanije. Tih informacija treba da se cuvamo. Oni progla savaju da je dobro ono sto oni prodaju. Postoje divni izvestaji o cokoladi koje su objavile fabrike cokolade. Oni vam nece reci da cokolada sadrzi 12 otrova (kofein, pa zatim obromin koji napada nervni sistem, kombinaciju mleka i secera koja stvara butil-alkohol, itd.)

Ali, sta je sa ribom? Ako jos uvek berete ribu sa vasih drveca, reci cu vam u sta se upustate. Svaki put kada jedete manje preporucljivu hranu unosite vise otrova u organizam. U biljnoj hrani otrovi su prisutni u najminimalnijim kolicinama. To su otkrili ljudi iz vlade SAD. Oni su otkrili da se neke ptice hrane samo orasastim plodovima (semenjem i bobicastim vocem) koji se i nama preporucuju da jedemo. Pracena je koncentracija PCP u jetri ovih ptica. To je vrlo opasan pesticid koji se lako ugradjuje u jetri zivotinja. U drugoj grupi su bile ptice koje su jele crve i insekte. Treca grupa su bile ptice koje jedu male zivotinje i ribu. Ptice iz prve grupe sa biljnom ishranom imale su koncentraciju PCP u jetri 0,2. To je jako malo. Ptice koje su jele crve i insekte imale su 0,65 PCP u jetri, sto je 3 puta vise. Ptice koje su jele male zivotinje imale su PCP 50 sto je 250 puta vise od ptica koje se hrane biljnom hranom. Ptice koje su jele ribu imale su PCP 900. To je jako, jako opasno. Taj nivo je 4.500 puta veci o d onoga kod ptica koje se hrane biljnom hranom. Da li shvatate sta ovo znaci?

Ljudi kazu: "Pa i voce je prskano." To je tacno. Ali, ako moram da jedem hranu koja je prskana, jescu onu koja je najmanje prskana. Kada buba pojede taj pesticid, on se koncentrise u telu, i kada ptica pojede bubu, u njenoj jetri se nadje jos vise otrova, i kada nju pojede jos veca zivotinja, u njenom telu je otrov 4.500 puta jaci nego na pocetku.

Vi cete reci: "Pa i Isus Hristos je jeo ribu." To je tacno. Ali riba koju je on jeo nije bila zagadjena industrijskim otrovom. Vi cete reci da su vase reke ovde ciste. Poucavao sam ribe koje jedu eskimi iznad Arktickog pojasa. Ribe koje tamo zive imaju puno zivinog otrova u sebi. Tamo nema fabrika, ali postoji kisa koja dolazi sa mesta gde postoje fabrike.

Naravno da postoje odredjeni slucajevi kada se meso mora koristiti, a to je kada ne mozemo da nabavimo biljnu hranu. Ali, i tada bi trebali da pazimo, jer su neke zivotinje cistaci - kao zive kante za smece u vodi, na zemlji i u vazduhu. U takvim slucajevima ne bi trebali da jedemo te zive "kante za smece". Lesinare, pacove i dr. zato ne diramo i ne jedemo.
HRANA ZIVOTINJSKOG POREKLA

Postoje, dakle, zivotinje koje mozemo jesti u izuzetnim slucajevima. Medjutim, pre nego sto bi se koristilo meso u ishrani, treba uraditi dve stvari: ukloniti mast i krv. Zasto? Time se znatno smanjuje nivo holesterola i uzrocnika bolesti. Ako je meso jedino sto imamo za hranu, ono treba da bude sigurno i cisto. Izvadite svu masnocu i svu krv. Takvo meso se zove "koser meso" ili "jevrejsko meso". U njemu nema nikakvog ukusa. Ono sto je ukusno u mesu je mokraca, krv i masnoca. Kada to izdvojimo iz mesa, to j e kao da jedemo gumu.

Sta sa drugim zivotinjskim proizvodima? "Jaja, sir i mleko su nam potrebni da bi nam kosti bile cvrste." Tako kaze industrija tih proizvoda. Da li znate da ljudi koji imaju najcvrsce kosti jedu najmanje mlecnih proizvoda? Ljudi u Africi skoro ne jedu mlecne proizvode, a osteoporoza je tamo nepoznata bolest. Oni imaju prekrasne zube. Ljudi koji imaju najlosije kosti su Eskimi koji jedu susenu ribu zajedno sa kostima. Tu ima mnogo kalcijuma i mnogo proteina. Kako doci do kalcijuma ako ne pijemo mleko?

Pogledajmo zivotinje sa najvecim kostima: slonovi, zirafe, nosorozi. Oni imaju velike i cvrste kosti. Da li ste ih nekada videli kako piju mleko? Oni ne piju mleko. Odakle im kalcijum? Iz istog mesta odakle se i nama preporuje da ga uzimamo. Kalcijum necemo jesti iz zemlje, mada su neki kao deca pokusavali da jedu zemlju. Telo ne moze da iskoristi taj kalcijum. Ali biljka koristi kalcijum iz zemlje preko korena. Kada jedemo biljke, dobijamo kalcijum koristan za nase telo. Odatle slonovi, zirafe i nosorozi i maju tako cvrste i velike kosti.

Pogledajmo koja je razlika izmedju majcinog i kravljeg mleka. Imaju potpuno drugaciji hemijski sastav. Proteina ima 3 puta vise u kravljem mleku, nego u majcinom. Ugljenih hidrata ima duplo manje nego u kravljem mleku, a to nama ljudima treba. Natrijuma i kalcijuma ima isto 3 puta vise. To je vrlo jak sastav. Ovo mleko je namenjeno za telad koja imaju 25 kg kad se rode. U prvoj godini zivota njihova tezina se 10 puta poveca. Tele se brzo razvija. Zato mu i treba jaka hrana. Sa druge strane, u prvoj godini z ivota covek se vrlo sporo razvija - samo 2-3 puta je tezi. Zato je majcino mleko mnogo slabije. Dakle, kravlje mleko je za krave.

Sisari doje svoju mladuncad. Kada mladunce jednom bude odbijeno od sisanja, ono vise nikad ne trazi mleko. Ljudi su jedini sisari koji piju mleko i kada ih majka odbije od sise. Kravlje mleko nije stvoreno za nas. Strucnjaci se u tome slazu. Dr Osti je sef pedijatrije u bolnici Dzons Hopkins. Ova bolnica je proglasena za najbolju u oblasti medicinskog istrazivanja. Dr Osti je objavio 19 medicinskih knjiga o hematologiji i pedijatriji, i oko 250 naucnih radova. On kao direktor najveceg centra za istrazivanje kaze: "Nemojte piti mleko." On je strucnjak i lekari se s njim ne raspravljaju. Ostavimo mlecne proizvode ako ne zelimo da se razbolimo od osteoporoze, infrakta i ako ne zelimo da ubrzamo proces starenja. Preko mleka cete doci do tih bolesti.

Ja ne zelim da vas naljutim, dajem vam cinjenice. Kada sam prvi put ovo cuo, mislio sam da je to ludo. Odrastao sam u porodici medicinskih radnika koji su citali zastarelu literaturu (iz 40-tih i 50-tih godina). Potrebne su nam knjige iz 90-tih godina za dobar izgled i zdravlje.

Mozda ove informacije brisu iz vase ishrane ono sto najvise volite. Cime to moze da se zameni? Imam oko 40 recepata. Ako jedemo sve razlicite boje u razlicitim grupama (voce, povrce, zitarice, orasasti plodovi) dobicemo sve. Ne dajte da vas industrija mlecnih proizvoda zaplasi da necete imato dovoljno kalcijuma. Pokazite im sliku slona koji ima velike kosti, a koristi biljnu hranu.

Potrebno je jesti saku orasastih plodova dnevno. Dve sake su previse jer su oni suvise koncentrisani za telo. Hrana koju ne treba previse da jedemo ima tvrdu ljusku. Medju najboljom hranom jesu bademi. Oni su alkalni. Vecina hrane koja je nama preporucljiva je alkalna. Meso i mlecni proizvodi imaju mnogo kiseline. PH vrednost nase krvi je alkalna, a ne kisela. Kada uzimamo hranu koja je kisela, nase telo se trudi da krv odrzi alkalnom. Telo izvlaci iz nasih kostiju alkalne materije da bi krv odrzala alkalnom. Mnogo mesa i mlecnih proizvoda zato moze upropastiti nase kosti. Zato jedite razlicito obojenu hranu. Zitar ice moraju biti dosta zastupljene u ishrani (crni hleb, pirinac, proja, kacamak i dr.). Tu hranu nase telo najvise voli.
BOLESTI VISKA

Svetska zdravstvena organizacija je dala listu saveta za 90-te godine koja ce vas iznenaditi. Ona se razlikuje od pre 20-30 godina, jer je nas svet sve bolesniji. Cela Evropa pati od istih bolesti. To nisu bolesti zbog nedostatka, nego bolesti zbog viska. Uzima se previse hrane, previse masti i proteina, previse kalcijuma, secera, kafe, cigareta, alkohola, preradjevina. To su bolesti usled preteranog koriscenja. Ima ih svuda. Ljudi u prodavnicama kupuju uzroke svojih bolesti prekomernog uzivanja (meso, mlecn e proizvode, cokolade, alkohol, koka-kolu, slatkise...) i umiru zbog prekomernog uzivanja, a ne zbog nedostatka hrane. Nase telo nije dizajnirano za hranu sa mnogo proteina i kalcijuma. Vi mozete to odabrati kao i clanovi moje porodice. Ali ja zelim da budemo prijatelji bez obzira sta jedete i pijete duze vreme. Zelim da se vidjamo u kucnim posetama, a ne u bolnicama i na groblju. Uzivajte u zdravom zivotu, bez bolesti prekomernog uzivanja. Mudro izaberite sta cete jesti. Ako ta hrana odlazi u toalet, nju nemojte jesti jer je puna otrova.

Ako morate da trcite da bi stigli svoju hranu, bolje je pustite da pobegne. Nisam sreo krompir ili jabuku koja bezi od mene. To je moja hrana. To je mozda velika promena za vas. Ne preporucujem vam da je odmah sprovedete. Telu je potrebno vreme da se prilagodi. Vase telo je moralo da se prilagodjava i na jedenje mesa. Novorodjencad to sigurno ne jedu. Zasto? Njih biste ubili mesom. Njihov imuni sistem ne moze da neutralise sve otrove iz mesa. Pedijatri preporucuju da dete hranite vasim mlekom i zitaricama. Ka d dete poraste smete mu dati malo povrca, pa tek onda malo mesa. Ako dete dobije proliv, povracanje ili bolove, prestajete sa tim. Dete i dalje ostaje na biljnoj hrani dok ne ojaca i prestane da povraca i odbacuje meso u ishrani.

Ovde treba razmisliti: Zasto dete kljukamo hranom od koje dobija proliv, grceve i povracanje? Ljudsko telo odbacuje otrove kao i kod cigareta. Kada prvi put zapalite cigaretu, telo to odbacuje (kasalj, muka, povracanje). Ali ako se uporno nastavi sa pusenjem, telo se na to navikne. Isto je i sa alkoholom. Meso, cigarete i alkohol su otrov za telo. Ukoliko stalno terate telo da ih uzima, telo ce prestati da ih odbacuje i postace potreba: "Moram da zapalim. Moram da popijem pice. Moram da pojedem meso." Otrov i! - to je medicinska cinjenica.

Ako zelite da odbacite otrove, morate se sa mesne ishrane polako prebacivati na nesto bolje. Za mesec dana mozete upola smanjiti kolicinu mesa. Tako sam ja uradio u januaru 1974. za Novu Godinu. Na kraju meseca sam se osecao bolje, pa sam u februaru smanjio jos za pola, i budio sam se sa vise energije ujutru. U martu sam ponovo smanjio kolicinu mesa za pola i jos bolje sam se osecao. U aprilu sam jeo biljnu hranu. Zeludac mi se prilagodio. Vratio sam se u stanje u kojem moje telo kao masina najbolje radi.

Mozda mislite da ne mozete da dobijete dovoljno energije ako ne jedete meso. To je daleko od istine. Najbolji sportisti na Olimpijadi ne jedu meso pre takmicenja (govorim o Olimpijadi 1984. u Los Andjelesu). U olimpijskoj kuhinji pripremaju slozene ugljene hidrate, a ne kuvaju meso.

Postoji takmicenje na Havajima - "Mister gvozdeni". Jednom godisnje muskarci iz celog sveta ceo dan voze bicikl, trce i plivaju. To je jako naporno. Samo najjaci ucestvuju. Samo jedan covek je pobedio vise od 2 puta - Dejvid Kot, i to 5 puta. Tri puta je oborio svetski rekord. Kot jede samo biljnu hranu. Edvin Mozes je najbrzi covek na svetu na 400 m sa preponama. Njega 7 godina niko nije pobedio. I on jede samo biljnu hranu. Ovaj spisak moze da se nastavi.

U Ginisovoj knjizi rekorda najuspesniji su ljudi koji jedu samo biljnu hranu ili oni koji jedu vrlo malo mesa. U labaratorijama su napravili naucni test: Devet sportista na biciklama je testirano. Prva 3 dana hranili su se teskom hranom (mesom i mlecnim proizvodima). Vozili su bicikle sto su duze mogli. Izdrzali su 57 minuta u prva 3 dana. Sledeca 3 dana dali su im kombinaciju mesa i povrca. Sada su vozili 116 minuta - 2 puta duze nego ranije. Poslednja 3 dana jeli su samo biljnu hranu i vozili su 168 minut a. Velika razlika, zar ne? Skoro 3 puta duze nego sa mesnom ishranom. Medicina porucuje: "Meso nas cini sporima". Mlecni proizvodi proizvode u nama bolesti prekomernog uzivanja. Strucnjaci govore o tome, ali nas je industrija mesa i mlecnih proizvoda tako istrenirala da nam je tesko da se promenimo. Ali, ja vas izazivam da pokusate. Probajte da li cete se osecati bolje. U sledecih mesec dana smanjite kolicinu mesa na pola. Sledeci mesec opet smanjite na pola. Kad budete shvatili da vam je bolje, dacete vase m telu ono sto mu treba, a to su: voce, zitarice, orasasti plodovi i povrce.

Pre 20 godina ljudi su mi se smejali na predavanjima. Posle 20 godina ljudi se vise ne smeju. Kada govorim u medicinskim centrima i na univerzitetima, oni to potvrdjuju jer poznaju novu medicinsku literaturu. I vi mozete koristeci nove informacije postati bolja osoba. Mozete pomoci i porodici da bude zdravija i bolja. Imate izbor. Sto donosimo vise dobrih odluka, bice nam bolje. Izazivam vas da probate ovo i postanete bolja osoba. Nase telo je masina na biljni pogon, i ako stavite meso u nju, telo ce se raz boleti i proces starenja ce se ubrzati.

Sta je sa proteinima? Nasem telu su potrebne 22 aminokiseline. Kada kombinujemo pasulj sa zitaricama dobijamo svih 22 aminokiselina, zajedno sa 8 aminokiselina koje telo ne moze samo da proizvede, a moze se naci u biljnom carstvu. Ispitivane su populacione grupe razlicite po nacinu ishrane. Ljudi sa istoka imaju jednostavnu ishranu, pa ne pate od mnogih bolesti koje imaju ljudi sa zapada. Ali, kada se presele u SAD i prihvate zapadni nacin ishrane, njihove bolesti se umnozavaju. Univerzitet sa Havaja je napravio zanimljivu studiju o njihovim stanovnicima koji su se preselili u Ameriku i prihvatili zapadnjacki nacin ishrane. Zakljucak je da bas zapadnjacka ishrana utice na nastanak kancerogenih i drugih bolesti. Zato ostavite proizvo de zapada u prodavnicama, i oni ce vas ostaviti na miru.
SIRCE

Jabukovo sirce je jaka kiselina koja unistava vitamin C u telu, i zato se ne preporucuje. Ranije su ljudi koristili sirce da bi prebrisali metalne police sa hranom. Police su posle toga bile sjajne. Kada sirce tako deluje na metal, zamislite sta onda cini u vasem telu. Preporuka je da se koristi limun umesto sirceta. Dobicemo isti ukus hrane, a izbeci lose efekte sirceta.
4. KLJUCEVI URAVNOTEZENOG ZIVOTA

Pogledacemo 2 izvestaja o ishrani: iz Drzavne Akademije Nauka (DAN) i Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO). Ove organizacije su dale po 10 preporuka za ceo svet. To su vrhunske preporuke iz najvisih krugova.

Preporuke DAN-a:

1) Jedite dosta voca i povrca,
2) Jedite integralne zitarice, mahunarke i sl.,
3) Proteine uzimajte u umerenoj kolicini,
4) Vezbajte,
5) Ograniceno upotrebljavajte so,
6) Unosite dovoljno kalcijuma (ne kaze da pijemo mleko, nego da unesemo dovoljno kalcijuma),
7) Izbegavajte uzimanje pilula,
8) Sacuvajte nivo fluora,
9) Izbegavajte alkohol,
10) Smanjite ukupni unos masnoca i holesterola.

Ove preporuke su izvrsne. Primeticete da je jedina hrana koja se ovde preporucuje voce, orasasti plodovi, zitarice i povrce. Meso i mlecni produkti nisu preporuceni. Tacno je i da veci deo sveta ne moze da sebi priusti meso i mlecne proizvode, pa je samo naglaseno da je potrebno uneti dovoljno kalcijuma i proteina. Vecina sveta ih dobija iz biljaka, pa mozemo i mi.

Preporuke SZO (sta jesti i na sta obratiti paznju):

1) mahunarke, orasasti plodovi i semenke,
2) slozene ugljene hidrate (zitarice),
3) belancevine,
4) osloboditi se gojaznosti,
5) unos soli,
6) unos kalcijuma,
7) upozorenje na energetski bogatu hranu (preradjenu hranu),
8) za fluor nema posebnih preporuka,
9) izbegavati upotrebu alkohola,
10) date su donja i gornja granica masnoca.

Opet vidimo da je preporuceno voce, povrce, zitarice i orasasti plodovi. SZO bi zelela da se svet ovako uravnotezeno hrani.
VITAMINSKE TABLETE

Sta sa uzimanjem vitaminskih preparata? Ako uzimamo zivu, presnu hranu - biljke, u njoj su hranljivi sastojci uravnotezeni. Nase telo moze da ih absorbuje i kombinuje na odgovarajuci nacin. Kada uzimamo vitaminske pilule, nase telo ima problem kako da ih absorbuje i kombinuje. Na primer, ako uzmemo previse od jedne grupe vitamina i minerala, ona ce spreciti absorbovanje i kombinovanje druge grupe vitamina i minerala. Ni na jednoj kutiji vitaminskih preparata ne pise da je njihov sastav uravnotezen, jer tako nesto i ne postoji. U prirodi voce i povrce ima razlicito visoke ili niske kolicine vitamina i minerala u sebi. A covek je napravio pilulu sa visokom koncentracijom vitamina i minerala. Tu nastaje problem. Taj odnos koncentracije elemenata nije dobar za absorpciju i kombinovanje u telu. Vlada SAD je zabranila da se te pilule nazivaju "izbalansirani vitamini i minerali" zato sto to i nisu, ali su farmaceutske kompanije izmislile novi izraz: "multi - vitamini i minerali". I mi pomislimo: "Tu ih znaci ima pun o, onda to mora da je dobro!" Ali, to je greska. To sto ih ima puno ne znaci da su uravnotezeni. Moj profesor koji je diplomirao na Harvardu i Jejlu medicinu i farmakologiju preporucuje da se uzimaju minerali i vitamini iz biljaka, a ne putem pilula, osim ako ih prepise lekar iz odredjenih razloga. Medjutim, milioni ovih pilula proda se ljudima koji ne znaju sta rade. Tako dolazi do konflikata unutar organizma. Vecina vitamina rastvorljivih u vodi bice isprano iz tela, ali probleme stvaraju oni koji se tope u mastima, a to su vitamini A, E, D, K. Sa njima telo tesko izlazi na kraj. Zato u pravilu jedite voce, povrce, zitarice i orasaste plodove razlicitih boja. Odatle mozete dobiti potrebnu ravnotezu.

Na primer, ako vitamin A uzimamo u prirodnom stanju u narandzastom vocu i povrcu (sargarepa, tikva, kajsija, narandza), ako i pojedemo dosta ovih namirnica, vitamin A ne moze da nam naudi. Ali, ako uzimamo vitamin A preko tableta, onda nam moze stetiti. Da bi vitamin A postao opasan za nas, treba pojesti preko 50 sargarepa dnevno. U sargarepi je tzv. betakaroten, i ako se normalno hranimo kao ovde u Evropi, onda nam je nepoznata avitaminoza (nedostatak) vitamina A.
KALCIJUM

U SAD mnogi ljudi kupuju preparate kalcijuma, jer su im kosti u losem stanju. Mnogi pate od osteoporoze. Zato se starijim zenama preporucuje da piju dosta mleka. Da li je time problem resen? Ne! Postaje jos gore. Piti mleko nije resenje. Postoje brojni razlozi zasto telo gubi kalcijum. Dizanje tegova je jedan razlog. Zatim, ako mnogo sedite i kosti ne nose teret, ono sto ne koristite - to gubite. Kosti nece biti tako jake. Telo je vrlo osmisljena masina. Ako ne koristite kosti, telo nece puno ulagati u njih . Telo ce misliti da nam nisu tako vazne. Zato moramo da vezbamo, ili setamo, hodamo.

Gubitak kalcijuma nastaje i zbog preterane upotrebe belancevina (meso i mlecni proizvodi). Visok nivo proteina cini da gubimo kalcijum putem urina. I fosforna kiselina u gaziranim picima dovodi do gubitka kalcijuma. Cokolada blokira kalcijum tako da telo ne moze da ga absorbuje. Dakle, imamo probleme sa kalcijumom ako jedemo cokoladu, pijemo gazirana pica, jedemo meso i mlecne proizvode. Izbegavajte ovakvu hranu, a jedite biljke da bi imali jake kosti kao slonovi, nosorozi i zirafe.
VESTACKI ZASLA\IVACI

Sta je sa vestackim zasladjivacima, kao sto je "nutrasvit" ili "aspartam"? U javnosti se cesto govori da slatkisi mogu da se jedu ako su zasladjeni vestackim zasladjivacima, i da se tako mogu izgubiti kilogrami. Tada u telu nastaje ozbiljan problem. Na primer, kad uzmete da jedete jabuku, vas jezik ce prepoznati ukus slatkog. Onda culo ukusa kaze mozgu da dolazi secer, pa mozak naredi pankreasu da pokrene masine jer dolazi secer. I pankreas luci insulin da bi bio spreman za dolazak secera. To se desava cim oku simo slatko. Dok god zvacemo, pankreas priprema sve vise insulina. Cim progutamo jabuku, insulin je vec tu da se suoci sa secerom. Telo se tako vraca u normalu.

Kada uzimamo vestacke zasladjivace iz gaziranih pica, marmelade (a stavljaju se skoro svuda), culo ukusa opet kaze mozgu da stize secer. Mozak porucuje pankreasu da pokrene svoje masine. Pankreas onda priprema insulin. I tako vi malo zvacete, progutate vestacki zasladjivac, i kad on stigne u zeludac insulin se pita: "Gde je secer?" A onda porucuje mozgu: "Ovde nema secera!" A mozak kaze jeziku: "Slagao si me, nema secera!" A jezik i dalje govori: "Ma, pripremi taj insulin, osetio sam secer!" I mozak u panici vice: "Pripremite insulin!" A pankreas nastavlja: "Ovde nema secera." I tako telo dospeva u panicno stanje, jer je tek sada shvatilo da je u njemu strana supstanca.

Svi nasi unutrasnji organi prepoznaju hranu koja je zdrava. Zato telo zna sta da radi ako u njega udje secer, protein ili slozeni ugljeni hidrat. Ali kada vestacki zasladjivac kojeg je stvorio covek udje u organizam, telo je u panici. Nastaje zbrka i haos u organizmu. Telo i dalje kaze: "Ma zaboravi, ovde nema secera." I tako prestaje lucenje insulina. I kada sledeci put uzmete jabuku, i culo ukusa obavesti mozak da dolazi secer, i mozak naredi pankreasu da pripremi insulin, pankreas ce reci: "Cekaj malo. Posl ednji put kad sam to uradio ovde nije bilo secera. Ovog puta necu stvarati insulin." I kada secer dospe u krvotok, telo upada u opsti sok: secer je u krvi, potreban je insulin. Pankreas pocinje da radi, a telo se buni sto nije na vreme uradio svoj posao.

Nasi organi razgovaraju, komuniciraju medju sobom. Da to ne rade mi ne bismo bili zivi. Svi saradjuju. Culo ukusa govori mozgu kakvu hranu zvacete da bi pripremio u zeludcu kiselinu i odgovarajuce enzime. Kada se posecete, telo nalaze da se krv zgrusa. Telo stalno komunicira. I kada prevarimo nase telo vestackim zasladjivacem, telo dospe u stanje zbunjenosti i ne zna sta da cini. Ovakva hrana je laz. Svi vestacki ukusi i boje su lazi koje stvaraju zabunu i haos u nasem organizmu i telo dolazi u stalno stanje s traha. Ako bih morao da biram, radije bih jeo secer nego vestacke zasladjivace, ali bih vise trcao i vezbao. Ljudi koriste vestacke zasladjivace da bi smrsali, ali mi mozemo smanjiti unos kalorija u organizam na mnogo bolji nacin, na primer, ako smanjimo upotrebu margarina i maslaca na hlebu.
SECER

Sam secer je vec los po sebi. Evo sta se desava kada jedemo secer. Postoje razlicite vrste secera. Sa vocnim secerom telo lako izlazi na kraj. Kada jedemo preradjeni secer iz slatkisa i torti, on je toliko koncentrovan, da u organizmu dolazi do skoka. To je kao munja. I onda nam treba mnogo vremena da nase telo opet bude normalno. Ako stalno dolazi do ovih skokova gore - dole, telo postaje uznemireno i ispada iz ravnoteze. Ako zelite ravnotezu u telu, nemojte da koristite vestacku, rafinisanu hranu, jer ona u telu stalno stvara skokove. Jedite prirodni secer iz voca, povrca, orasastih plodova i zitarica. Pazite i na med. To je jako koncentrisan pcelinji polen. Malo meda je dobro, ali mnogo meda je lose. Neki ljudi misle da med mogu jesti koliko hoce, jer to nije beli secer. Ali, ako jedemo med, u telu je isti ucinak kao kad jedemo beli secer. Mi ne zelimo takve skokove i lose stanje koje oni proizvode. To se lako primecuje na deci. Kad dobije cokoladu, dete je jako srecno, ali pola sata posle toga ono podivl ja. Morate dobro da pazite kad deci dajete slatkise. Ako im ih dajete, to treba biti na kraju obroka, jer je tu i druga hrana koja ce absorbovati taj secer. Ako jedete samo cokoladu, nikakva druga hrana ne moze da ublazi taj sok. U organizmu dolazi do velikog skoka i velikog pada. Neki ljudi prikrivaju takvo stanje tako sto popiju par kafa ili zapale cigaretu, i dospeju u "normalu".
PRERA\EVINE

U mnogim vrstama hrane postoje takozvani "mutageni". To su hemikalije koje ostecuju hromozome. Ljudi koji jedu, po Amerikancima, "normalnu hranu", imaju mnogo mutagena u svom telu. U biljnoj hrani nema tih mutagena, pa ih nema ni u telu ljudi koji se njom hrane. Drustvo za istrazivanje zdravlja je o tome uradilo zanimljivu studiju i utvrdilo da u telu ljudi koji koriste biljnu hranu nema mutagena, a ima ih u telu ljudi koji jedu dosta masnoce i holesterola. Nekada i ljudi koji jedu biljnu hranu oboljevaju od raka i slicnih bolesti zbog drugih toksicnih materija, pa mi zelimo da je ucinimo neotrovnom za nas organizam. Zato u nase telo moramo da unosimo povrce, kao sto je kupus, karfiol, keleraba, i dr. Ovo povrce pomaze jetri da se oslobodi toksina i kancerogena. Vlakna to cine, pa se otrovi brze izbacuju, ne ostaju dugo u telu da bi stvorili ozbiljan problem. Vlakna sadrze mnogo vode, pa tako razredjuju snagu tih kancerogenih materija u nasem organizmu.

Sto se vise drzimo prirodne hrane, nase zdravlje ce biti bolje. Mozda ce vam trebati vise vremena da bi sve ove promene uneli u svoj zivot, ako vam je organizam navikao na tesku ishranu bogatu mastima. Zato postepeno prilagodjavajte organizam na biljnu hranu. Ako odaberete da jedete meso i mlecne proizvode, onda ih jedite jako malo, i koristite hranu koja je siromasna mastima. Mleko ne treba da bude punomasno, nego sa malo masnoce, jer mnogo belancevina, kalcijuma i masnoce nije dobro za nas organizam.

Moja prijateljica iz Kalifornije pozvala me je jednom da dodjem u njenu porodicu. Rasli smo zajedno na Aljasci kao deca. Kada se doselila u Kaliforniju osnovala je svoju porodicu. Kada joj je sin postao tinejdzer, zelela je da dodjem i da im pomognem. Proveo sam 2 sedmice sa njima. Ona je zelela da ja preuzmem kuhinju i da im ne kazem sta radim. Tu su ziveli ona, njen muz, sin i svekrva. Kada oni nisu bili kuci, zamolila me je da iz kuhinje iznesem sve stvari koje ja ne koristim. Mnogo toga sam izneo. Trazil a je da joj objasnim zasto su lose, a onda odlucila da ih pobaca. Rekao sam joj da ne pravi naglo promenu. One najlosije smo odmah bacili, a neke od njih su koristili za vreme prilagodjavanja na bolju hranu. Tako sam poceo da kuvam sva jela. Posle 10 dana nije mogla vise da cuva tajnu. Pitala je porodicu kako im se svidja hrana u poslednje vreme. Sin je rekao: "Mama, fantasticna je! Volim ova specijalna jela koja pravis kada imamo goste." Baka je rekla: "Primetila sam da mnogo bolje spavam nocu i da me stoma k ne muci toliko kao pre. Ova jela su jako ukusna i prijaju mom zeludcu." Onda im je ona rekla da sam ja pripremao sva jela. Bili su iznenadjeni. A onda je doslo najvece iznenadjenje: "Pol nije koristio meso, jaja, mleko, cokoladu, secer, ni ulje." Oni su rekli: "Nemoguce, to ne moze biti istina! Sta je sa ovim sosom na krompiru?" "Pol je to napravio od oraha u mikseru." Sin je rekao: "A sta je sa onim cokoladnim pudingom?" Mama je rekla: "Sve sam posmatrala. Pol je koristio rogac, suvo grozdje i med za desert . Koristio je samo prirodnu hranu."
IZGLED HRANE

Nisu mogli da veruju! Dobro je izgledalo, bilo je ukusno, i prijalo je u stomaku. Vrlo je bitno da kada unesemo ove promene nasa hrana i dalje dobro izgleda. Moj stariji brat bio je dugo nezenja i jeo hranu iz konzervi. Zagrejao bi je, i tako jeo hranu iz konzerve. To bas i nije lepo izgledalo. Ne kazem da treba da pravimo hranu satima da bi izgledala kao u skupim hotelima, ali hrana treba da izgleda lepo.

Jednom prilikom je napravljen eksperiment. Soba je bila puna dobrovoljaca. Imali su vezane oci. Nisu videli sta jedu, ali su im govorili sta jedu. Usred obroka receno im je da skinu povez sa ociju i vide sta su jeli. Hrana je bila pravilno pripremljena, ali su dodate drugacije boje. Krompir je bio plav, meso zeleno, kukuruz ljubicast, sargarepa crna, a pita tamno zelena. Gledali su tu hranu, ali niko nije mogao da dovrsi obrok. Do sutra ujutro, svi su povratili hranu i bilo im je muka. Zanimljivo, zar ne? M i zaista jedemo i ocima. Ako hrana ne izgleda kako treba, necemo u njoj uzivati kako treba. Kada napravite promene, neka vasa hrana izgleda ukusno i prijatno. Nije lose za vreme jela slusati prijatnu muziku. Negde za vreme jela gledaju vesti na televiziji, a to je najgore sto moze da se gleda za vreme jela. Tada gledamo sta se ruzno radilo toga dana, i imacemo probleme sa varenjem, uznemiricemo se, mozda i razljutiti. Iskljucite TV za vreme jela, pustite ugodnu muziku, stavite cvece na sto, neka sve izgleda lepo, jer mi prvo jedemo ocima. Hrana ce onda da bude ukusnija. Za sve ovo treba vremena, ali su ove promene potrebne telu. Par trenutaka mogu sve da izmene.

Moja kuhinja je ofarbana u zuto i zeleno. Zuta boja je najveselija boja koja postoji, a zelena izgleda kao priroda. Imam jednu biljku u trpezariji i 5 biljaka u dnevnoj sobi. Kada one procvetaju, unose bar malo od prirode u moj dom.
PONOVO SECER

Neki ljudi se zaista bore sa secerom. Zovemo ih seceroholicari. Napravite jedan eksperiment ako imate ovakav problem. Pokusajte 30 dana da ne jedete nista slatko, cak ni med. Ne dozvolite vasem culu ukusa da prima bilo kakav jak secer. Voce je jedino dobro, a slatkisi i secer nikako. Cinite tako 30 dana i bicete iznenadjeni koliko brzo vase telo moze da se prilagodi. Takva hrana uskoro nece ni da vam bude ukusna. Ovde postoji jedan princip. Neke stvari koje smo ranije mrzeli sada volimo, a neke stvari koje s mo nekada voleli, sada mrzimo. Jedan moj prijatelj kaze da je izdrzao 30 dana bez secera. Posle 30 dana prijatelj mu je ponudio gazirano pice i on je popio. Odjednom nije mogao bistro da razmislja i morao je da ode iz te kuce. Nije mogao da veruje da ce se tako osecati. Rekao mi je: "Pole, istina je! Odjednom telo vise ne moze da podnese ono cega smo se oslobodili."
MASNOCE

Ja zaista volim kokice. One su dobra hrana, ali ono sto se stavlja na njih nije dobro: mnogo ulja i mnogo soli. Ja godinama jedem kokice bez icega. Jednom sam bio kod prijatelja i prihvatio sam da naprave kokice, ali sam zaboravio da im kazem da ne stavljaju ni so ni ulje. Naravno, oni su ih napravili sa uljem i soli. Rekao sam: "Bicu pristojan, pojescu malo." A miris je jako privlacio, bilo je tesko odoleti. Uzeo sam saku tih kokica, a voda mi je isla na usta. To je bilo jako ukusno! Uzeo sam drugu saku ko kica, i jos jednu. Kod trece sam napravio grimasu na licu. Ukus ulja u ustima mi se nije svidjao. Nos je govorio da je to jako ukusno, ali su usta rekla: "Fuj! Operi me od tog masnog ukusa u ustima." Nisam navikao na taj ukus, i nije mi se svidjao. To je bilo kao da sam popio bocu ulja. Kad prolazim pored restorana gde se pece piletina, to mi jos uvek lepo mirise. Ali razmisljam, kada bih uzeo tu piletinu, i to mrtvo meso poceo da odgrizam sa kosti, i gledao te kosti, onda sam sebi kazem da tako nesto ne bih mogao da uradim. Jos uvek mi to dobro mirise, ali sam izabrao da tako nesto necu da jedem. Ako dodjem u iskusenje za tako necim, onda kupim sebi nesto iz baste: jagode, mango, nesto posebno. I to mi pomogne.

Kada tako uradim, nikad ne kupujem ono sto je covek napravio. Ali za to je potrebno vremena, narocito ako hocete da to sprovedete u svojoj porodici. Nikad nemojte ove informacije da koristite da bi nekog kaznili, ni da vam budu oruzje protiv nekoga. Neki misle da ako odmah pocnu da jedu zdravu hranu, da ce odmah postati sveti. To nije istina. Ove informacije treba da vam budu na blagoslov. Ostavite uvek pravo izbora drugima. Kada neko jede hranu za koju znate da je losa, nemojte da im drzite predavanja, ni da ih ugrozavate. Budite im dobar primer.

Ja imam pravilo: nikad ne razgovaram o hrani za vreme obroka. Mnogi me pozovu na rucak. Za vreme jela pricamo o vezbanju, o vodi, ali ne o hrani. Ne zelim da mojim domacinima bude neugodno. Domacica je ulozila trud u to, dala je najbolje sto moze, i treba da uzivamo u tome. Obicno kazem da kasnije mozemo da razgovaramo o tome.

Nekad moram da ostanem jako cvrst. Odbijam skoro sve slatkise. Naravno, odbijam alkohol. Odbijam i sir i jaja. Ako ima malo toga u hrani, necu praviti problem, prezivecu.
KLJUCEVI URAVNOTEZENOG ZIVOTA (2)

Pogledajmo jos neka pravila kako doci do dobrog zdravlja.
VEZBANJE

Kad god mnogo hodate, vi vec dobro vezbate. Ali za srce, pluca i arterije, jako je dobro imati nesto energicniju, a kracu vezbu od hodanja. Preporucujem aerobik vezbe, vezbe gde koristimo mnogo kiseonika. Treba poceti polako, jer ako niste vezbali 5, 10 ili 20 godina, onda niste u kondiciji. Potrebne su vam sedmice i meseci vezbanja da se vratite u kondiciju. Vezbe treba da traju najmanje 30 minuta, a bolje je ako traju 45. Treba duboko disati, preznojiti se i podici puls iznad 120 u minuti. Gledajte da se zadisete da ne mozete da izgovorite nijednu recenicu izmedju udisaja. To cete moci ako su vezbe naporne i brze, pa mozete da izgovorite samo po jednu rec. A kad bude tako, onda usporite.

Da bi mast iz organizma sagorela, i da bi bili dobro snabdeveni kiseonikom, najbolje su aerobik vezbe. Dobro je ponekad imati energicne, naporne vezbe. Ali moramo biti sigurni da smo fizicki za to sposobni i da se necemo povrediti. Mozda je potrebno da nas prvo pregleda lekar.

Niz vezbi je jako dobro za nase telo. Izaberite one koje vam se najvise svidjaju. Plivanje, trcanje, aerobik, voznja biciklom, setanje, preskakanje konopca. Nase telo treba tada da bude neprestano u pokretu. Pluca i srce moraju da rade i da pumpaju krv. Treba vezbati najmanje 3 puta sedmicno. Pri vezbanju nas metabolizam raste (to se zove BMR), i treba da ostane takav 48 sati. Ako napravimo vecu pauzu, metabolizam opet opada. On mora ostati na nivou, da bismo uvek imali energije i bili jaki. Vezbanje se zato preporucuje najmanje svaki drugi dan. Ako je napolju lose vreme, mozete vezbati i unutra. Neki ce se izgovarati: "Vreme je danas ruzno i ne mogu da vezbam." Zato imajte plan kako da vezbate i unutra, u zatvorenom. Ali, uvek je bolje i za telo i za um v ezbati napolju, na suncu i vazduhu.

Dobro je da jos neko uvek ide sa vama. Kad posustanete, vas partner ce vam reci: "Hajde, izdrzi jos malo, nastavi." Ja cesto putujem i nemam partnera, pa nosim kasetofon i muziku uz koju vezbam. Imam mnogo razlicite muzike, pa sam uvek raspolozen za vezbanje. Setnja je najsigurnija vezba, i za nju je svako od nas sposoban. Zelim da vas ohrabrim da pocnete sa nekom vrstom vezbanja, najenergicnije sto mozete, najmanje 3 puta sedmicno.
SUNCANJE

Jedan od prirodnih lekara koji nam moze pomoci je sunce. Ali, tu moramo biti oprezni mada nismo blizu ekvatora. Ako imate svetlu kosu, morate da pazite vise. Leti pazite vise nego zimi, ali je uvek dobro da se izlazete suncu. Proslog leta bio sam u Australiji iznad koje je velika ozonska rupa, kako kazu. Primetio sam da sva deca u skolskom dvoristu imaju sesire na glavama. Rekli su mi da je to zbog ozonske rupe, i da sva deca nose sesire na putu u skolu i u povratku kuci, tj. kad god izlaze napolje. U ovom delu sveta to nije nasa glavna briga.

Mnoge koristi mozemo imati ako smo napolju na suncu. Neki misle da je to samo da bismo pocrneli. To jeste prednost, ali nije pravi razlog zasto nam je neophodno da budemo na suncu. Kada se izlazemo suncevoj svetlosti, broj nasih belih i crvenih krvnih zrnaca se povecava, i stvara se dobar izvor D vitamina za nase telo, rane na kozi brze zaceljuju, bakterije se unistavaju, znojimo se i izbacujemo otrove iz naseg tela. To se jako dobro zapaza kod pusaca, kad su naizmenicno izlozeni toploj i hladnoj vodi. Kad ih zatim zamotamo u bele carsave, onda iz njih kroz znoj izlazi i nikotin, pa beli carsav postaje zuto - narandzast. Tako nase znojne zlezde izbacuju otrove iz tela, a boravak na suncu pomaze u tome.

Sunce opusta i pomaze rad nasih misica. Zagrevanjem i nas krvotok postaje bolji i nivo holesterola se smanjuje. Uvek je dobro prozore drzati otvorene, tako da suncevi zraci udju u kucu. Ako drvece zaklanja prozore, zraci sunca ne mogu da udju u kucu. Zato dozvolite suncu sto je god vise moguce da udje u vas dom. Trudite se i vi da se izlozite suncu sto je moguce vise. Naravno, sve to mora biti umereno.
VAZDUH

Boravak na suncu obicno se kombinuje sa drugim prirodnim lekarom, a to je vazduh. Telo privlaci negativne jone, a oni su najcesce u visokim planinama i kraj mora. Danas u gradovima ima puno pozitivnih jona, a oni ne prijaju nasem telu. Postoje posebne masine koje mogu da u nasoj kuci stvaraju negativne jone. Neki misle da je to za njih od velike koristi. Jedan moj prijatelj moze tu masinu da prikljuci i u automobilu, na mestu gde se pali upaljac. On kaze da kad je ukljucen taj aparat, onda mnogo bolje vozi. Zato je vazno da zivimo tamo gde je dobar vazduh i da pravilno disemo. Mnogi ljudi disu pomocu gornjeg dela pluca. Skoro niko ne dise duboko, kako bi stvarno trebalo disati. Zato problemi s plucima najcesce nastaju u donjem delu pluca, jer tu ne dolazi dovoljno kiseonika.

Cesto dok sedimo zauzimamo los stav, a ne drzimo se pravilno ni kad hodamo. To treba da se vezba i da se na to misli. Evo kako to mozemo da vezbamo: lezite na pod na ledja, i stavite tesku knjigu na stomak. Pokusajte da je gurate gore - dole. Tako cete poceti da koristite dijafragmu.

Kako da disemo duboko? Ustanite, stavite ruke na bok ili jos bolje na potiljak. Pokusajte da podizete vasa rebra. Polako brojite u sebi do 10 dok udisete, i kad dodjete do 10, zadrzite dah, izbrojte do 10, pa tek onda izdahnite. Posle 3 - 4 puta, nekom ce se zavrteti u glavi, a to je zato sto vazdusne vrecice u vasim plucima traze jos. Pokusajte da ovu vezbu uradite cim se probudite najmanje 5 puta, a isto i pre spavanja, da biste se opustili, i pre obroka. Tako cete vezbati kako da unesete vise kiseonika u vasa pluca. Zapamtite: uvek treba udisati duboko preko nosa. Nos je stvoren da bi vazduh dok prolazi kroz njega bio ovlazen pre no sto stigne do bronhija. U nosu vazduh dobije odgovarajucu temperaturu i vlaznost, sto je korisno za dalje disanje. Zato udisite kroz nos. Kada radite teze vezbe udisite i kroz usta da bi uzeli vise kiseonika.
ODMOR

Jos jedan nacin za poboljsanje zivota je odmor. Trecinu zivota provodimo u snu, pa zato moramo da naucimo kako da to cinimo pravilno. Ako predugo spavamo, skracujemo ostale 2/3 kada treba biti budan.

Kako pripremiti spavacu sobu da bi se dobro odmorili?

1) Sto je tamnija soba, to bolje. Kada svetlo ulazi u mreznjacu vaseg oka, onda mozak ispusta jednu hemikaliju koja nas budi. Mi smo stvoreni da se probudimo kad sunce izadje, i da spavamo kad sunce zadje. Mi sebi pravimo dosta problema koristeci vestacko svetlo, jer ostajemo budni do kasno u noc.

Interesantna je studija o broju samoubistava na Severnom i Juznom Polu. Tamo je broj samoubistava mnogo veci nego bilo gde na zemlji. Zakljuceno je da za tu pojavu veliku odgovornost snosi neregularno smenjivanje izlaska i zalaska sunca. Svestan sam toga jer sam odrastao na Aljasci, blizu Arktickog pojasa. Vec u februaru ljudi postaju jako nervozni. Zato vam svi preporucuju da odete na Havaje. Mnogi ljudi sa Aljaske upravo to i cine. Steta sto doktori ne mogu to da vam napisu na receptu. Nas organizam tesko podnosi kada sunce zalazi vec u 3 popodne. Zimi, kada sam polazio u skolu, bilo je tamno kao da je mrkli mrak. A i kada sam se vracao iz skole bio je mrkli mrak. Drago mi je sto danas zivim mnogo juznije, u drzavi Vasington. Zato je prvo pravilo za dobar san da vasa soba bude sto je moguce tamnija nocu dok spavate, a danju da bude sto svetlija, da bi suncevi zraci unistili bakterije u sobi.

2) Ako je moguce, treba imati i otvorene prozore da bi vazduh strujao u sobu. Ako zatvorite i vrata i prozore, probudicete se umorni, jer cete iskoristiti sav kiseonik u vasoj sobi. Posebno ako vise vas spava u istoj sobi i udise isti kiseonik. Zato, ako je napolju hladno, bar otvorite vrata. Nemojte zakljucavati sav kiseonik u vasim spavacim sobama.

3) Neka vasa spavaca soba bude sto je moguce hladnija, jer se nas um bolje odmara u hladnoj, nego u toploj sobi. Neka vasi pokrivaci budu lagani, na primer, pernati. Kad na sebe stavite mnogo teske cebadi, onda je tesko pokretati se u krevetu. U toku sna vase telo se pokrene oko 40 puta. Ako se to ne dogodi, mozete dobiti jake bolove, pa cak i modrice. Zato vase telo mora lako, automatski da se pokrece u toku noci, pa pokrivaci moraju biti lagani. Morate imati dosta prostora za pokrete u snu.

4) Spavaca soba mora da bude jako tiha. Ako zivite u gradu, u bucnim delovima, to moze biti problem. Moze se desiti nesto sto se zove "beli zvuk". To je kad radio namestite tamo gde nema prijema, i on samo zuji. Prosao sam kroz to dok sam boravio u gradovima i pokusavao da zaspim. Onda ste izlozeni neregularnim zvukovima koji ometaju vas san. Zato kad ukljucimo radio da zuji bez prijema, od tog stalnog zujanja ne cujemo onu buku koja dolazi spolja. Mozemo ukljuciti i fen da zuji. To mi je uspelo vise puta u velikim gradovima. Nosim i cepove za usi zbog pasa koji mnogo laju. Zato spavaca soba mora da bude sto tisa. Postoje i kasete sa prirodnim zvucima, na primer, kise ili vetra. I to nas moze opustiti, ako nije snimljena i grmljavina.

5) Krevet treba da bude sto tvrdji, ali udoban. Ako spavate na ledjima, jastuk mora biti jako tanak. Ako spavate na boku, jestuk treba da bude nesto deblji da bi drzao nasu glavu. Ali, nemojte spavati na stomaku, to je najgora pozicija za san. Tu poziciju telo ne trpi i automatski se okrece. Najbolje je na ledjima ili boku. Ova preporuka je za odrasle, ne odnosi se na bebe. Koliko sna nam je potrebno? Uopsteno gledano, 8 sati. Deci koja rastu i trudnicama je potrebno vise. I kada smo bolesni, potrebno nam je vise odmaranja. Tada se ne probudimo ni na zvuk budilnika. Ako se budimo uz pomoc budilnika, onda nesto nije u redu. Ako smo imali dovoljno sna, ako smo odmorni, probudicemo se sami. Ne moraju na silu da nas bude oni grozni zvukovi sata. Nas ne treba da budi budilnik, nego nase telo kada je potpuno odmoreno.

Ponekad se popodne osecamo jako umorno. Ako mozete samo da prilegnete na 10 - 15 minuta, onda je to u redu. Nemojte kasno popodne da podjete na spavanje, jer onda necete moci nocu dobro da spavate. Treba poci na spavanje izmedju 9 i 11 sati uvece. Ako ostanemo budni do ponoci, stvoricemo probleme svom telu u vezi odmora. Ja obicno idem na spavanje u 10 uvece. Spavam oko 9 sati. Zato ustanovite sta je najbolje za vas, umesto da se budite budilnikom.
KAKO SMRSATI?

Evo 10 nacela za gubitak viska telesne tezine. Ako znate nekoga kome je potrebno da malo smrsa, ovo ce biti korisno za njega:

1) Jedite samo u vreme odredjeno za obrok. To znaci da ne jedemo izmedju obroka. Kada jedemo izmedju obroka, onda unosimo visak kalorija. Zato jedimo samo u vreme obroka.

2) Jedite voce, povrce, zitarice i orasaste plodove. Meso i mlecni proizvodi su jako koncentrisana hrana, i ako ih jedemo unosimo visak hrane. Zato treba jesti vise hrane bogate biljnim vlaknima.

3) Ne uzimajte hranu koja nije dobra za nas - koncentrisanu hranu sa viseg stepena lanca ishrane.

4) Koristite vise nepreradjenu hranu. To znaci da treba izbegavati belo brasno i beli secer.

5) Pijte dovoljnu kolicinu vode (1,5 - 2 litra dnevno).

6) Najvaznije: jedite obilan dorucak i vrlo malo ili nista za veceru. Dorucak treba da bude najbogatiji obrok u danu, jer je pred nama ceo dan kada treba preraditi sve te kalorije koje smo pojeli. Drugi obrok treba da bude nesto laksi od dorucka, a treci obrok, ako ga jedemo, treba da bude najlaksi. Na primer, hleb i voce ili nesto zitarica. Ljudi jedu upravo suprotno. Za dorucak malo pahuljica ili solju kafe, a kad se uvece vrate kuci obilno se najedu. Tako dobijaju kalorije koje ne mogu vise da prerade ni ti potrose, jer za par sati idu na spavanje. A ako ne sagorite te kalorije, onda se kalorije uskladiste u depoe - masne celije. Mast je ustvari uskladistena energija. Zato ujutro jedimo hranu bogatu energijom, da bi mogli da je sagorimo u organizmu. Ako visoko kaloricnu hranu jedemo uvece, necemo se osloboditi tih kalorija, nego cemo ih samo uskladistiti.

7) Jedite vise niskokaloricnu hranu, izbegavajte masnoce i ulja.

8) Post - odaberite jedan dan u sedmici da postite. Tokom vremena posta nemojte nista jesti, ni piti. Na primer, danas rucate u 14 sati, pa tek sutra u 14 sati ponovo rucate i uzimate vodu. Ako ne mozete da izdrzite, uzimajte vodu tokom posta. Mozete, takodje, za pocetak, da "preskocite" samo jedan obrok tokom dana posta.

9) Ne budite optereceni svojom tezinom i zeljom da smrsate, nego vodite vise racuna o zdravlju. Ne mislite o onom sto ne mozete da uradite, nego o onome sto mozete.

10) Klonite se lekova i ne drzite hirovite dijete. Nacela 2 i 6 su najvaznija. Uvek ih naglasavam ljudima. Kada jedemo hranu onakvu kakva raste, u njoj nema previse kalorija, vec ima puno vlakana koja ce vas zasititi i zadovoljiti. Ako je vasa hrana ista kao sto je u prirodi, imacete manje problema sa telesnom tezinom.

Kad sam jednom govorio o ovome, u prednjem redu je sedeo jako debeo covek. Imao je oko 160 kg. Rekao je: "Pol, moja zena je na meni isprobala sve dijete koje su ikad smisljene i nijedna mi nije pomogla." "Da, to mogu da zakljucim cim te pogledam." Onda je rekao: "Pol, uradicu sve sto kazes i ako to ne uspe, trcacu za tobom dok te ne stignem." Rekao sam: "Nema problema, znam da sam brzi od tebe." Zato naglasavam: jedite hranu onakvu kakva se nalazi u prirodi - sargarepe, krompir, kupus, banane, narandze, bre skve, karfiol, grasak. Jedimo prirodnu hranu bas onakvu kakva jeste. Nemojte dodavati ni ulje, ni secer, ni maslac. Neke namirnice cemo morati da kuvamo, pa je bolje kuvati ih na pari. Nemojte ih prziti, ni prelivati pavlakom. I jedite najveci obrok ujutro, a uvece samo voce i pahuljice, ili nista.

Taj covek je odlucio da pokusa ovo da bi se oslobodio viska kilograma. Sa 160 kg covek mora dobro da smrsa. Video sam ga mesec dana kasnije. Prosao sam pored njega jer ga nisam prepoznao. Toliko kilograma je izgubio da mu se lice sasvim izmenilo. On je rekao: "Pol, to je neverovatno, fantasticno! Nikada nisam bio gladan. Jeo sam dosta hrane za dorucak, i to hranu onakvu kakva je u prirodi. Kuvao sam kupus, grasak i drugo, ali nisam dodavao sir, maslac, ni druge masne stvari. Nisam jeo nikakvu pakovanu hranu kao sto su cokolade i majonez. Jeo sam samo prirodnu hranu. I jako malo sam jeo uvece. Nikad nisam bio srecniji nego kad sam gledao sebe kako gubim kilazu. Osecam se divno i izgledam fantasticno. Pole, idi i pricaj svima o ovome." Rekao sam: "Pa je to vec radim. Ti treba da ides i da o tome posvedocis svojim telom. Ti si zivi dokaz da je ovo delotvorno i da je istina."

Ovo su ta nacela koja sam zeleo da naglasim ako vi ili vasi prijatelji imate problema sa telesnom tezinom.
ZVAKANJE HRANE

Drugo vazno nacelo je da polako zvacemo hranu. To je dobro za svakoga. Da bismo pojeli obrok, potrebno nam je 30 - 45 minuta. Mozda nekad morate da zurite, ali ako hranu pojedete brzo, samo cete nadraziti svoj zeludac. Zato vezbajte da jedete polako.

Za vreme studiranja, stekao sam losu naviku da jedem brzo. Da bih se uvezbao da jedem polako, morao sam da radim neobicne stvari. Svaki put kad sam stavio zalogaj u usta, odlozio sam viljusku i cekao neko vreme. Vidim da kod mnogih ljudi dok jedu, ruka stalno ide gore dole. Sigurno tesko disu kad tako natrpaju usta.

Zvacimo zalogaj hrane najmanje pola minuta. Zatim progutajmo hranu i neka nasa usta ostanu prazna par sekundi. Meni su trebale sedmice da u tome uspem. Bilo je jako tesko. Ali, ako stalno vezbamo, onda mozemo stvoriti nove navike. Znao sam da sa ovim moram da se borim. Kada pojedete obrok za 30 - 45 minuta, vas zeludac se oseca mnogo ugodnije.

Kada covek brze jede, onda pojede vise i ne obraca paznju na kolicinu hrane koju pojede. U SAD postoje mnogi restorani brze hrane. Cak i autom mozete proci kroz njih. Mikrofonom narucite hranu, dodjete do prozora, uzmete hranu i platite. Takva hrana je obicno bogata masnocama, jako je slana i ima mnogo kalorija. Sastav hranljivih vrednosti je jako siromasan.
POSLE JELA

Putujuci Evropom primetio sam drugu losu naviku. Vecina muzeva odmah posle jela izlazi iz kuhinje.

Jedan od razloga zasto muskarci cesce od zena oboljevaju od srcanog udara je zato sto pojedu obilan obrok, odu u sobu i izvale se na kauc. Bolnicka kola cesto na tom mestu pronadju coveka sa solidnim srcanim udarom. Zene bolje vare hranu jer se krecu nakon jela. I mala setnja posle jela pomoci ce da bolje svarimo hranu.
UZ JELO

Spomenuo sam da dok jedemo nije lose slusati lepu, ugodnu muziku. Imam veoma ugodnu muziku na harfi. Ljudi ne jedu tako brzo i tako naglo dok slusaju laganu muziku, kao dok slusaju rock and roll. Zato slusajte laganu muziku i to ce vam pomoci da imate bolje varenje u zeludcu.

Dobro je da cela porodica zajedno jede, sto je cesce moguce. Vreme obroka je mozda jedino vreme kada cela porodica moze da bude na okupu. Secam se da mi je uvek bilo drago kad dodje vreme obroka. Roditelji bi me uvek pitali kako je tog dana bilo u skoli, a brat i ja bi razgovarali s njima o svemu sto se tog dana dogadjalo. Uzivali smo da im o tome pricamo, a oni su voleli da znaju sta se s nama desava. Zato je veoma potrebno da porodicna komunikacija bude dobra. Rec "drug", "kompanjon", dolazi od grcke reci k oja znaci "jesti zajedno". Zato ljudi sa kojima jedete postaju vasi kompanjoni, drugovi. Jesti u drustvu je lep zdravstveni princip. Nije lepo jesti sam, niti kad svi odu. Mnogo je lepse uzivati u jelu u necijem drustvu.
RAZNOVRSNOST HRANE

Kada imamo veci izbor u jednom obroku, nasem telu je teze da se zasiti. Ako jedemo 10 - 15 razlicitih stvari za jedan obrok, nase telo ne registruje da se neceg najelo. Ako jedemo 3 - 5 stvari za jedan obrok, nase telo ce se osecati zasicenim. Kada ima puno razne hrane, teze je dobiti osecaj da je dosta, a telo je stimulisano raznovrsnoscu i pojede se vise. Raznovrsnost hrane potrebna je u toku sedmice, ali ne u istom obroku.
JEDNOSTAVNA HRANA

Volim da jedem jednostavno. Recepte koje mozete nabaviti ja nikad ne koristim u svojoj ishrani. Koristio sam ih u vreme dok sam prelazio na bolji nacin ishrane. Sada jedem tako jednostavna jela, tako da ne treba ni pisati nikakav recept. Sve sto je potrebno je oprati hranu i posluziti je. Nesto mozete i da skuvate, ali zelim da imamo vise vremena da se bavimo drugim stvarima, a ne da se opterecujemo receptima sa 27 raznih postupaka. Neka nasa hrana bude jako jednostavna. Na nesrecu, to ne daje veliku slavu onome ko kuva, jer ta kuvarica zaista nista posebno nije spremila.

Postoje vaznije stvari koje mozete da radite umesto dugog pripremanja komplikovanih recepata u kuhinji. Ponekad je dobro neko malo iznenadjenje. Ali, ako to cinite 2 - 3 puta dnevno, postacete rob vasih recepata i kuhinje. Morate biti slobodni od toga. Morate dozvoliti vasem culu ukusa da isproba te divne ukuse koji postoje u prirodi. Potrebno je vreme da se nase culo ukusa probudi.

U zdravstvenom sentru u kojem sam nekada radio, neki pacijenti su ostajali na mesec dana. Svake veceri imali su svedski sto. Prve veceri se posluzivala samo jedna supa. Skoro svi su se zalili na tu supu. Skoro nikom se nije svidela. Rekli su: "Umrecemo ovde od ove uzasne hrane. Ovo je najgora supa koju smo ikada jeli."

Prijalo im je da jedu hleb, krompir i druge stvari. Nakon mesec dana imali su svecani obrok. Kada su im posluzili tu istu supu, odusevili su se sa njom. Svima se svidela i trazili su recept za nju. "Zasto nam ovo niste cesce posluzivali, jako je dobra i ukusna!" A mi im kazemo: "O, pa mi smo vam vec ponudili ovu supu." "Ne, mi to nikad nismo jeli." "O, da. Prvog dana kada ste dosli. To je isti recept." "Nemoguce, ta supa je bila uzasna. Secamo se te supe." "Ne, u pitanju je isti recept, ali se vase culo uku sa promenilo. Vase culo ukusa uziva u divnim ukusima koji su bili sakriveni u zdravoj hrani." Zato ako zvacemo hranu polako i sazvacemo je dobro, dobicemo u ustima sve te divne ukuse koji postoje. Taj ukus necemo dobiti ako hranu zagrizemo 3 puta i progutamo. Nikad necemo dobiti taj ukus ako hranu zamaskiramo cokoladom, uljem, sircetom, solju ili necim drugim. Ti ukusi koje dodajemo veoma su razliciti od ukusa koje sadrzi zdrava hrana. Ukusi zdrave hrane predstavljaju mala blaga koja jedva cekaju da se otk riju u vasim ustima. Pokusajte ponekad tako i videcete. Verujem da cete biti odusevljeni.
SO

Pogledajmo neka nacela u vezi soli. Mnogi ljudi cim sednu za sto, odmah uzmu slanik i sole jelo, a da nisu ni probali jelo. Mi moramo prvo da probamo nasu hranu. Setite se: u zdravoj hrani ima tako divnih ukusa, ali ako dodamo nase ukuse i zacine, mi to pokrivamo. Ako dodajemo u hranu so, biber, secer, cokoladu i slicno, onda vise ne osecamo pravi ukus zdrave hrane. Culo ukusa ostaje uspavano i ne moze vise da uziva u svim tim ukusima. Zato ako volite vise soli u hrani, drzite se ovih nacela sledecih par se dmica.

Kada se oslobodite soli, pocecete da uzivate u pravim prirodnim ukusima hrane. Necete vise kao mnogi morati da stavite puno soli u hranu. Kada jedem kod nekih ljudi, osetim so u hrani, a oni je ne osecaju. Zato, ovo moze pomoci vama ili vasim prijateljima koji vole vise soli.
NE BRINITE SE, BUDITE SRECNI
BRIGE, PESIMIZAM

"Ne brinite se, budite srecni", to je lepa misao, zar ne? Ali nekad smo u iskusenju da se brinemo. Mislimo: Ako se za nesto brinemo sedmicama ili mesecima, onda cemo tu brigu lako resiti. Ali, to nije resenje. Samo cemo ponovo da patimo. Ako znate unapred da ce vam se dogoditi nesto problematicno, ne brinite ako vam se cini da ne mozete nista oko toga da ucinite. Usmerite razmisljanje na resenje, a ne na brigu. Napravite najbolji plan za resenje te brige, a onda se oslobodite te brige. Ali, za nas je prirodno da se brinemo i da se zalimo.

Neki ljudi imaju jako negativan, destruktivan stav prema zivotu. Mi ne volimo da se druzimo sa takvim osobama. Oni uvek imaju nesto lose da vam saopste. Postoje i ljudi koji konstruktivno i pozitivno razmisljaju, i uvek imaju nesto dobro da vam kazu. Postoje, dakle, pesimisti i optimisti.

Pesimisti kazu: "Ova casa na stolu je poluprazna." Optimista gleda istu casu i kaze: "Ne, ona je polu-puna!" Kako vama izgleda ta casa, polu-puna ili polu-prazna? Nadam se da cete za par dana reci da je polu-puna i da cete nesto i doliti u nju, cak i da ce se prelivati.

Mi se uznemirimo kad casa pocne da se preliva. To je uzbudljiv eksperiment. Prolijte ispred nekog casu vode. Sta ce se desiti ako sipate vodu u casu i ona pocne da se preliva? Sve cete jako iznenaditi. A zivot je pun ovakvih iznenadjenja kao sto je prelivanje case. Zato neka vasa casa bude polu-puna i neka raste dok ne pocne da se preliva.

Moj brat je jedan od ljudi koji negativno razmisljaju. Kada smo zavrsili srednju skolu, zaposlio se u firmi za uredjenje puteva. Svako vece dok smo vecerali, pricao nam je o svim "idiotima" s kojima je tog dana imao posla, i o svim glupostima koje su radili. To me je jako zamaralo. Kada je jedne veceri opet poceo svoj veliki izvestaj o tome, rekao sam mu: "Cekaj Stiv. Pre nego sto pocnes da nam pricas, postavio bih ti par pitanja." On je rekao: "Naravno, izvoli." "Jesi li imao dovoljno kiseonika danas da dis es?" On me je pogledao zacudjeno i rekao: "Molim?" "Da li si danas mogao da lepo gledas svojim ocima? Da li si sve video u boji?" Pogledao me je i pitao: "Sta?" Pogledao je nase roditelje i pitao: "Je li on lud?" "Stiv jesi li lepo rucao danas? Da li ti je hrana danas bila jako ukusna?" On je rekao: "Pa on je poludeo!" "Stiv, svako vece nam pricas kako si imao uzasan dan. Pa, sigurno je bar nesto bilo lepo danas u tvom zivotu. Zasto ne pokusas da nam svako vece kazes 3 stvari koje su bile dobre tog dana? Ond a mozes da nam kazes i 3 stvari koje nisu bile tako dobre. Nemoj nam recu 6 losih stvari, nego samo 3." To je za njega bio veliki izazov.

Ja bih i svakog od vas izazvao na isti nacin. Za svaki negativan komentar koji kazete prisilite se da kazete i nesto pozitivno, cak i ako to zvuci glupo. Ako ustanete ujutro i kazete: "Grozno, danas ce padati kisa", odmah recite: "Cvece i trava ce uzivati u kisi." Vasa zena ce vas onda jako cudno pogledati. Deca ce mozda reci: "Da li je to nas otac?" Ali pokusajte! Ako vozite kola i neko izleti pred vas, a vi naglo zakocite, pokusajte da ne kazete nista negativno. Budite zahvalni sto vam kocnice dobro rade. Nadjite nesto pozitivno u svakoj nezgodi. Tesko je, ali vi ste sada jaka licnost i vi to mozete. Pokusajte i otkricete da cete imati blagoslov od toga, a i ljudi oko vas.

Svetski strucnjak za pitanje stresa je Dr. Hans Salije iz Kanade. Mnogo knjiga je napisao o stresu. Mnoge knjige ni vi ni ja ne mozemo citati jer su jako strucne. Ali napisao je i par knjiga za jednostavne ljude. On razmatra stres na jednostavan nacin. On nam kaze da je stres bilo sta sto vrsi neki pritisak na nas, bilo mentalno ili fizicki.

Stres moze biti i dobar i los. To zavisi od nase reakcije na pritisak. Ako koristite svoj um i odvojite malo vremena, svaki stres se moze pretvoriti u pozitivno iskustvo. Ali, ukoliko pokusate da odgovorite odmah, brzo, vi cete samo jos vise da povecate taj stres. Dr Salije kaze da svako zivo bice, i biljke i zivotinje, pate od stresa. Ljudi su i ovde specificni, jer mogu da kontrolisu situaciju umesto da okolnosti vladaju njima. Mi imamo logiku i sposobnost razmisljanja. Ne moramo samo da se prilagodjavamo okolini. Bila to situacija ili pojedinac, mi biramo kako cemo reagovati.

Poznati crnacki vodja u SAD pre mnogo godina je rekao: "Mozete mi uciniti sta god hocete, ali me nikad ne mozete tako uniziti da vas zamrzim." Meni se svidja ovaj savet. Ne dozvolite nikome da vas toliko unizi da ga mrzite. Mrznja je otrov. I vama smeta isto koliko i onome koga mrzite. Ne dozvolite da vas iko tako degradira. Niko vas na to ne moze naterati. Dr Salije je rekao da je najbolje resenje za stres, ili za srecu, u jednoj reci: "Zahvalnost". Budite zahvalni. Uvek imajte nesto bolje u zivotu od drugih .

Jedan covek je rekao: "Zalio sam se jednom sto nisam imao cipele, sve dok nisam video coveka koji nije imao stopala." Mi imamo dosta toga za sta mozemo biti zahvalni, nesto sto drugi nikad nisu imali, niti ce ikada imati.

Da biste bili srecni, predlazem vam da se okupirate pomaganjem drugim ljudima. Uvek postoji nesto sto mozete uciniti za nekog ko je manje srecan od vas. Vi ste uvek mudriji ili jaci ili bogatiji od nekoga. Mozda u sebi imate vise ljubavi ili razumevanja od drugih. Sta god da imate vise od neke druge osobe, imacete radost ako to podelite s njom. Budite spremni da date onome kome je to potrebno.

Solomun, najmudriji covek, rekao je: "Podasna ruka biva bogatija, i ko napaja, sam ce biti napojen." Kad god dajete, uvek cete i primiti. Zato se kaze da je "blazenije davati nego primati". Mozete doci u situaciju da pomazete ljudima kojima bas i ne biste zeleli da pomognete. Kad pomazete nekom, morate da odvojite svoje vreme, a mi smo sebicna stvorenja i zelimo da vreme potrosimo na nas ili na svoju porodicu. Ne volimo da trosimo vreme na druge. Ako imate vreme samo za sebe i svoju porodicu, onda zivite u veoma malom svetu i umrecete kao veoma usamljena osoba. Vas svet treba da bude mnogo veci od vas i vase porodice. Nikad necete biti srecni sluzeci samo sebi. Vasa najveca sreca doci ce ako pomazete drugima. To moze biti izazov, jer je za to potrebno vreme, a vreme je dragoceno.

Nas zivot se sastoji od vremena. Kada nekome pomazete, vi mu dajete deo svog zivota. Isto tako mi za druge mozemo dati deo svog zivota - nase vreme, pomazuci im. Bez obzira ko su i odakle su, mi im mozemo pomagati.

Bio sam po zatvorima i ustanovama za bolesti zavisnosti. Pricao sam sa ljudima kojima je bio potreban deo mog zivota, moje vreme, i bio sam spreman da im to dam. Ljudima koji su u zatvoru, ili koriste drogu, nedostaje velika dragocenost - ljubav. Oni ne veruju da ih iko stvarno zaista voli. Zato pokusavaju da pronadju ljubav i srecu, a kriminal i droga cine se kao jedini nacin da do toga dodju. Zato kad im stvarno pokazemo sta je stvarna ljubav, uvek me zadivljuje nacin na koji oni odgovaraju.

Nije u redu to sto se dogodilo mnogim ljudima, i mnoge stvari u nasem zivotu nisu fer. Ali, mi mozemo biti zahvalni i mozemo pomagati drugima. Ne smemo usmeravati misli na lose stvari koje se dogadjaju u nasem svetu. "Srce veselo pomaze kao lek, a duh zalostan susi kosti", kaze Solomun. Veselo srce je zaista izvrstan lek. Bez obzira u kakvoj ste situaciji, sigurno mozete da pronadjete nesto veselo u svom zivotu.

Dobra vest! Da li znate neku dobru vest? Takvu vest treba s nekim podeliti, zar ne? Imate li ljubazne reci da ih s nekim podelite? Slatke su kao med, lek kostima i dusi.

Nekad zaista upadamo u veliki stres i jako smo nervozni. Postoji jedna laka vezba koju mozemo izvesti da bi nam bilo lakse. Ova vezba oslobadja pozitivni endorfin u mozgu. To je hemikalija koja cini da se dobro osecate. Ona se oslobadja u mozgu kad kazete: "Molim vas", "Hvala" i "Volim te". Nas mozak moze da luci i negativni endorfin kada vicemo ili psujemo. To sprecava imuni sistem da radi kako treba, pa mozemo postati jako bolesni. Strucnjaci su uspeli da izoluju pozitivni endorfin i poceli su da ga daju l judima koji su depresivni ili imaju zelju za samoubistvom. Ta injekcija je jako skupa, kosta hiljade dolara, a ja cu vam pokazati kako da je dobijete besplatno.
POMAGANJE DRUGIMA

Jedna od najvaznijih stvari da bi pomogli sebi je, dakle, da misli sa sebe pomerimo na razmisljanje kako da pomognemo drugim ljudima. Ustanovio sam da kad god pomazem drugima i dajem im deo svog vremena, to je pomalo sebicno, jer sam uvek ja taj koji dobija najvise blagoslova. Od tih blagoslova se uvek dobro osecam.

Svima je potrebna ljubav. Neka vas nista sto ljudi govore ili cine ne spreci da ih volite. To ce u vasem zivotu doneti velike blagoslove. Mi cesto samo prolazimo po ovoj zemlji i ne razmisljamo o tome da li cinimo dobro, i propustamo nas zivot. Razlog nesreci mnogih ljudi u svetu je sto ne znaju sta je zaista uspeh. Kada znamo sta je stvarni uspeh, ne moramo vise da brinemo. Mozemo biti srecni. Mnogi ljudi su zabrinuti za svoj uspeh. Nekada uspeh lici na leptira koga je tesko uhvatiti. Ali ako znamo gde se leptir nalazi, onda ga mozemo uhvatiti i uzivati u njemu.

Zato ne mislimo na sebe i na nase probleme, nego budimo zahvalni za ono sto imamo. Pomozimo drugima koji nemaju ono sto mi imamo. Postoji mnogo divnih stvari na ovom svetu. Kada pogledamo ruzu koja raste, tacno je da na grmu ima vise trnja nego cvetova, i zato je mnogo lakse videti trnje, zar ne? Ali ako odaberete, vi mozete gledati cvetove ruze. Mozete uzivati u njenim bojama i izgledu. Mozete da je mirisete. To sam ja izabrao.

Gledajte i vi na ruze. Pocnite da ih mirisete. One su tu i cekaju vas. Samo odvojte dovoljno vremena da mozete uzivati u njima. Nemojte se brinuti nego budite srecni!

STRAH OD SRECE

DAVORKA I NJEN SVIJET



Strah od srece

Samo se po sebi podrazumjeva da se bojimo nesrece....ali zasto strahujemo i
zaziremo od srece?Zasto iznenada postajemo uznemireni upravo onda kada za
to nema nikakvog stvarnog razloga i kada, naprotiv, postoje svi uslovi da budemo
sretni?
Mozda nas plasi privremenost srece jer je ljudski zivot nesiguran i povoljne
prilike se lako mogu pretvoriti u svoju suprotnost......a privremenost nemozemo
da podnesemo uprkos tome....ili upravo zbog toga....sto dobro znamo da je sve
na ovom svijetu privremeno.
Mozda se potajno pribojavamo da cemo zbog srece biti svirepo kaznjeni?Mozda
pomisao na srecu kod nas skoro automatski priziva slutnju neke velike
nesrece?Mozda nam se cini da je sreca lakomisleno izazivanje sudbine,pa se
radije drzimo nekog neodredjenog stanja,koje nije ni sreca ni nesreca.....vec
neka tupa potistenost i gorcina,jer se tako osecamo sigurnijim.
Mozda se odricemo srece jer ne zelimo da se odreknemo prezira prema svemu
sto nas okruzuje.......a sretan covjek nista ne prezire!Mozda sebi zabranjujemo
srecu jer smo navikli da sebe kaznjavamo.Mozda se bojimo srece jer se bojimo
sebe samih.....a sreca je stapanje sa sobom.....osecanje jedinstva i punoce.
Ne zazirimo od srece.Necemo zbog srece biti kaznjeni.......niti ce nam ona
navuci na vrat neku veliku nesrecu.Necemo sebe srecom ni unistiti.....ni uciniti
plitkim i povrsnim.....a prezir je i onako bjedna zamjena za punocu zivota......dok je
sebe kaznjavati besmisleno.
Dobro otvorite oci...sreca je bas mozda ispred vas...ne dozvolite da vam
promakne! s ljubavlju Davorka ,Dobra Dobra Vještica

I riba i ptica i cvijet

DAVORKA I NJEN SVIJET
za one koji nisu sa nama

Bio si riba, ptica i cvijet u jednom. Snalazio si se u vodi, na nebu i na zemlji. Nije nam bilo suđeno da se sretnemo, a kad si otišao u mojoj molitvi je bio vapaj da se upoznamo kad ja dođem u čarobno plavetnilo Tvojeg neba, Tvojeg mora i Tvoje zemlje. Pružit ću ti ruku još toplu od života, a Ti ćeš meni pokazati razlog zašto si tako rano odlučio ostaviti nas sve tamo same, poznate i nepoznate, one koji su Te voljeli i one koje si Ti volio. Razlog je moralo biti Tvoje novo nebo po kojem slobodno letiš, ljepota od koje oslijepiš, ali Ti si prevladao sve nametnute strahove i nisi želio biti rob nepravde koje su Ti redovito nanosili, uvreda kojima su te obasipali.
Reci mi samo, kako je sada Tvoje srce? Da li si prevladao ograničenja, našao sklad i hamoniju za kojima si težio?
Sada si riba, ptica i cvijet u jednom i mirno živiš u vodi, na nebu i na zemlji. Kad dođem, pokazat ćeš mi svoj raj.

Emilija Kokić - Što nisam jezik pregrizla (TV in Slovenia)

DAVORKA I NJEN SVIJET Ne želim na slijepo opisivati sva čuda na ovom svijetu, koja se događaju drugima, želim govoriti o čudima u kojima sam osobno sudjelovala. I onako mi nitko ne bi vjerovao da mrtvi vole pomagati živima, nalaziti im izgubljene stvari, spriječiti ih da naprave krivi korak, spriječiti zla i povrede, koje bi mogle biti kobne. Mi takve “angažirane mrtve” zovemo anđelima, čak im se i molimo da nas zaštite. Ja ću zamoliti svog anđela čuvara da mi stavlja riječi u usta kad ga predstavljam ljudima. Ono što sam osjetila je, da je strpljiv bezgranično, voli onog kojeg štiti cijelog i bez zadrške. Nasuprot anđelovoj ljubavi, majčinska ljubav je blijedi odraz prave ljubavi, a anđeoska ljubav je odmah iza Božje, apsolutne ljubavi. Moj me anđeo voli darivati, često mi dolazi u snu. Voli bijelu čipku poput pjene, koja se stvori na plavom moru. Nikad me ne napušta i bdije nada mnom. On sprečava moje tjelesne i duševne povrede ili ih ublažava. Prije dva godine pala sam . Pukla mi je trtična kost,pomaknuli se kralješci itd...!no što je samo mogao anđeo napraviti, napravljeno je. Čime sam zaslužila ljubav svog anđela čuvara? Usudim se reći da je uz mene i da mu je stalo, da me čuva i bdije nada mnom. To da ga s ponosom predstavim ljudima, to je njemu dovoljno. Nameće se pitanje, zašto sam uopće pala zašto to moj vrli anđeo nije spriječio? To bi mogla biti tema, ali neću sada o tome. Samo bi se stvorila nepotrebna pomutnja. Zlo se događa, toliko za sada. Kod anđela svi putovi vode u VJEČNOST, blaženstvo i radost koja traje zauvijek.

Emilija Kokić LJUBAV U SVIJEĆI

DAVORKA I NJEN SVIJET KAKO OPROSTITI,PROBAJTE Nije lako oprostiti i ne događa se to spontano. Mi ljudi nismo svi u jednakoj mjeri duhovno prosvijetljeni. Opraštanje se uči. Nije to trenutni impuls, opraštanje je zahtjevan proces, u kojem se mi kao pojedinci itekako moramo potruditi, da dostignemo krajnji cilj, a to je potpuno oproštenje. Krivo je pomisliti, da ako nas je netko u prošlosti povrijedio ili nam čak djelom naškodio, da to automatski moramo zaboraviti. Ne, baš naprotiv iz toga trebamo naučiti, kako se u buduće osigurati protiv nanesenog bola, ne bi li spriječili sličnu štetu. Ono što ne treba raditi što se prošlosti tiče, je ne dopustiti da nas prošlost opsjedne i zarobi svojom gorčinom. Najgore je, ne krenemo li naprijed. Ogorčenost, ako je njegujemo, s vremenom raste i izravno nam škodi. Prvi uvjet da bi uopće došlo do pomirenja je pokajanje. Ideja pomirenja treba u nama zaživjeti, a uvjet da se to dogodi je produbljivanje razumijevanja šire sagledane situacije, u kojoj je došlo do sukoba ili svađe. Ideja pomirenja i razumijevanje izrode viziju, koja je preduvjet da se nepoštovanje i mržnja zamijene poštovanjem i ljubavlju. Za pomirenje treba biti beskompromisno hrabar, ne smije se samo ostati na riječima, nego i djelom treba iskazati da si se promijenio. Pripremu za pomirenje treba napraviti u tri koraka: 1. korak: otvaranje vrata 2. korak: početak dijaloga 3. korak: produbljivanje razumijevanja. Nije lako otvoriti vrata, jer to znači napustiti predrasude, boli, ljutnje i zamjerke. Ta duhovna otvorenost i iskreno pokajanje za svoje nedjelo, omeđena je taktičnošću, koja ne smije biti neiskrena, već se njome moramo okoristiti da stignemo do drugog koraka, a to je početak dijaloga. Dijalog je dvosmjeran, bez obzira tražimo li oprost ili ga dajemo. Razgovor će produbiti međusobno razumijevanje i ako se netko iskreno kaje, bilo bi okrutno ne oprostiti mu. Ako iskreno osjetimo želju, da od nekog tražimo oproštenje, to je pravi put do njegova srca. U razgovoru ili izmjeni informacija, uvijek mora biti uključeno međusobno poštovanje. Ako ono postoji, ne smijemo se ustručavati i možemo krenuti na slijedeća tri koraka: 1. obratiti se 2 .pokajati se 3. zaiskati oproštenje. Postići ćemo možda samo djelomično oproštenje, ali ne smijemo odustati, jer naš je cilj potpuno oproštenje. To znači samo jedno: moramo prepoznati znakove promjene i vjerovati u nju. Kao što sam prije rekla, opraštanje je proces. Ako ima imalo znakova da ga je moguće ostvariti, ne smijemo odustati. Oprostiti možeš ako se usudiš, pa usudi se! Budi hrabar, prestani misliti na prošlost, gledaj na budućnost, vjeruj da neprijateljstvo može prerasti u povjerenje, da dobro može nadvladati zlo. Budi nadljudski hrabar i povjeruj u (ne)vjerojatno da se ljudi mogu promijeniti iz zlih u dobre, isto kao što se dobri preobraćuju u zle. Šalom volim vas,sve dobro....s ljubavlju Davorka

Jon and Vangelis - Love Is

DAVORKA I NJEN SVIJET Sve što je u našoj svijesti prisutno kao mogućnost može se manifestirati. Kada bi u našoj svijesti bila prisutna isključivo ideja ljubavi, ništa zla nam se ne bi moglo dogoditi. Anmari

Što je Budizam?

DAVORKA I NJEN SVIJET

Osnove Budizma

Što je Budizam?

Najbolje objašnjenje Budinog učenja dolazi od samog Bude. U sanskritu se učenja nazivaju Dharma a na tibetanskom Chö. Oboje znače "kako stvari stoje". Dakle Budizam možemo vidjeti kao komplet oruđa koje nas osposobljavaju da stvari vidimo onakve kakve zaista jesu sada i ovdje. Budizam nema dogmi i dopušta postavljenje bilo kakvih pitanja. Budina učenja imaju za cilj potpuni razvoj i slobodu tijela, govora i uma.
Tko je bio Buda?

Buda je rođen u Indiji prije otprilike 2560 godina u kraljevskoj obitelji u visoko razvijenoj kulturi. Mladi je princ uživao u tim izuzetno privilegiranim uvjetima, te je do svoje 29 godine poznavao samo užitak. Napustivši palaču po prvi put, njegov se svijet preokrenuo. Tijekom tri slijedeća dana vidio je vrlo bolesnu osobu, staru osobu i mrtvaca. Kada je prepoznao neizbježnost starosti, bolesti i smrti te prolaznost svega, to ga je duboko uznemirilo. Slijećeg jutra je prošao pored jogina u dobokoj meditaciji i njihovi umovi su se sreli. Inspiriran ovim, princ je napustio svoj dom i obitelj i lutao je po zemlji u potrazi za učenjima koja mogu prevladati smrt i patnju. Učio je kod raznih učitelja, ali nijedan ga nije mogao voditi do njegovog konačnog cilja.

U dobi od 35 godina, nakon šest godina duboke meditacije, realizirao je istinsku prirodu uma i bio je prosvjetljen. Postao je svjestan esencije svih stvari: sveznajućeg prostora koji sve čini mogućim, njegove sjajne jasnosti koja živahno izražava bogatstvo uma i njegove bezgranične ljubavi kojoj ništa ne stoji na putu. Slijedećih 45 godina Buda je tisuće nadarenih studenata učio metode, kako doseći cilj - prosvjetljenost.
Da li je Budizam filozofija, psihologija ili religija?

Budizam može biti promatran kao filozofija, sve dok njegova učenja predstavljaju kompletan i logičan pogled, ali to nije samo filozofija. Filozofija može objasniti stvari na formalnom nivou riječi i ideja, dok Budina učenja rade s pojedincem kao s cjelinom. I dok filozofija i prakticiranje budizma vodi do jasnoće misli, samo ovo drugo vodi ka trajnim promjenama, zato što pružaju praktičan ključ ka unutarnjim i vanjskim događajima koje svakodnevno proživljavamo.

Zbog sposobnosti ovog učenja da transformira one koji ga prakticiraju, neki ljudi Budizam smatraju za neku vrstu psihologije. Sve različite škole psihologije se trude pomoći ljudima da ne budu na teret društvu ili da nemaju previše osobnih poteškoća. Dok filozofija i Budizam mogu mijenjati ljude, Budizam je za one koji su već zdravi. Moglo bi se reći, da Budizam počinje tamo gdje psihologija završava. Dijamantni put postaje koristan od točke kada su ljudi već stabilni, kada proživljavaju prostor kao blaženstvo i nisu prestrašeni. S ovog nivoa, učenja razvijaju neograničenu hrabrost, radost i ljubav - koja su bogatstvo uma.

Primjenjujući učenja, u životu pojedinca ću izrasti duboko povjerenje u vlastitu spretnost i sve situacije će davati okus smisla i rasta. Jednom kada se svjesnost o uvjetovanoj prirodi svih stvari razvije, ukrućeni koncepti će nestati a savršene kvalitete tijela, govora i uma će se sasvim prirodno pojaviti. Krajnji rezultati prakticiranja - potpuno prosvjetljenje iliti Buda-stanje - nadilazeći intelektualne ili terapeutske ciljeve filozofije i psihologije, to je stanje savršenstva iza svih koncepata. Sjedinjavanje logičkog pogleda i moći promjene s metodama, s ciljem postizanja trajnog i stanja iza osobnih mentalnih stanja, Budizam je naposljetku 2500. godina religija iskustva.
Koje su osnovne točke u Budizmu?

To su četitri osnovne misli koje daju trajan smisao našem životu. Prvu stvar koju štujemo je naša vrlo rijetka i divna prilika da smo u mogućnosti sresti se s prosvjetljenim učenjima i da smo u mogućnosti s njima raditi i učiti. Sva bića žele sreću i žele izbjeći patnju. Čak će i mrav dopuzati vrlo daleko kako bi izbjegao smrt i ljudi će napraviti sve kako bi se osjećali dobro. Dakle, susret s učenjima koja donose trajnu sreću je vrlo važan.

Nakon toga, shvaćamo da nećemo uvijek imati ovu šansu. Sve što se rodilo će umrijeti, sve što se spojilo razdvojit će se, i sve što se pojavilo nestat će. Naše vrijeme je ograničeno. Sigurno je da će naši životi okončati, ali mi ne znamo kada. Dakle, prepoznavanjem toga, mi sada imamo tu šansu i željeti ju iskoristiti je također nešto neizmjerno vrijedno.

Treća stvar koju razumijemo je ta, da je svijet zaista matica uzroka i posljedica, te da će naša sadašnja djela, riječi i misli postati naša budućnost. Shvatili mi to ili ne, sve što radimo, kažemo ili mislimo ostavlja dojmove unutar nas i izvana u svijetu. Ovi dojmovi će nam se kasnije vratiti. Negativni dojmovi će se posebno manifestirati kao patnja ili neugodne situacije u budućnosti, osim ako ne koristimo meditacije da ih raspustimo.

Na kraju, prepoznajemo činjenicu da nema alternative korištenju učenja. Prosvjetljenje je najviša radost. Nema ničeg više ispunjujućeg i potpunog od ovog stanja jedinstva sa svim stvarima, svim vremenima, svim bićima i svim smjerovima. Isto tako, kako ćemo pomoći drugima ako smo i sami zbunjeni i patimo.

Dakle, smatramo da ova četiri faktora daju baze za budističku praksu i meditaciju. U suprotnom, ako se priljepimo za naše uobičajne vrijednosti, nemožemo izbjeći patnju. Ako i dalje mislimo "ja sam moje tijelo" i "ove stvari su moje", starost, bolest, smrt i gubitak bit će izuzetno neugodni. Nitko nemože izbjeći patnju govoreći: "Ova stvar s prosvjetljenjem je preteška za mene", zato jer ako smo rođeni, zasigurno ćemo umrijeti. Nema veće svrhe u životu od pronalaženja vrijednosti koje trajno svladavaju patnju i smrt. Dobrobiti prosvjetljenja su zato neizmjerne, i za nas same i sva ostala bića.
Postoje li različiti tipovi Budizma?

Buda je dao instrukcije trima glavnim vrstama ljudi. Oni koji su željeli izbjeći patnju primili su informacije o uzroku i posljedici. Onima koji su željeli učiniti više za druge bile su dane instrukcije o suosjećanju i mudrosti. Kada su ljudi imali snažno povjerenje u vlastitu Buda-prirodu i Budinu prirodu ostalih, podijelio je izravan pogled uma, poznat pod imenom Veliki pečat (tib. Čhagčhen, skt. Mahamudra). Prvi od ova tri stupnja se naziva "Mali put" ili "Teravada", drugi se naziva "Veliki put" ili "Mahajana" i treći nosi ime "Dijamantni put" ili "Vadžrajana".
Meditacija

Što je meditacija?

Meditacija pretvara primljene informacije u iskustvo. Na prvoj razini njena svrha je umiriti um i držati ga na jednom mjestu. Stvara prostor između onoga tko proživljava i njegovog iskustva, dopuštajući mudrosti da izabere uloge u životnim komedijama i izbjegne njegove tragedije. Zaštitna distanca je vrlo često postignuta kroz svjesnost disanja ili koncentraciju na Budinu formu - meditaciju zvanu "Šamatha" na sanskritu i "Šine" na tibetanskom jeziku. Tko god može održavati ovo stanje uma u laboratorijskim uvjetima meditacije, postepeno će to isto postići i u svakodnevnom životu. Ovo je prvi korak u nečijem razvoju i potrebna osnova za bistar uvid i više dobro razrađenih praksi.

Slijedeći nivo meditacije se naziva "Vipassana" na sanskritu i "Lhaktong" na tibetanskom.

Ovdje je meditacija bez formi i usmjerena je na prirodu samog uma. Biti svjestan bez objekta kojeg bi trebali biti svjesni - uvid i razumijevanje izlaze spontano.

Meditacija je koncentracija uma na nešto i jasnoća koja iz toga izlazi.
Da li je meditacija dobra za svakoga?

Meditacije Dijamantnog puta su za one ljude koji teže prosvjetljenju. Ako se netko želi samo opustiti, druga sredstva su bolja za tu svrhu.

Općenito, meditacija je za ljude koji imaju dovoljno pozitivnih dojmova u njihovim skladištima svjesnosti, dovoljno uvida i radosti kako da bi mogli izdržati susret s njihovom vlastitom podsvješću. Za psihotične ljude meditiranje može biti opasno, jer oni imaju tendenciju svoje osjećaje i unutarnja stanja uzimati preozbiljno i mogu doživjeti mnoge neugodne projekcije. U ovom slučaju je bolje izgovarati mantre i pokušati djelovati pozitivno nego prerano početi s koncentriranim meditacijama. Samo kada se netko osjeća dobro bez uzimanja tableta i ako je sposoban za rad, živi samostalno i održava veze, vrijeme je početi s meditacijama. Ovdje su također meditacije koje se ne bi trebale prakticirati bez nečeg što se zove Budističko Utočište. Ono daje zaštitu i stvara vezu s vlastitom budinom prirodom, vezu s učenjima, s prijateljima koji su na istom putu i s lamom koji daje Utočište.

Štoviše, meditacije može donijeti samo pozitivne rezultate ljudima koji imaju ispravne osnove za vrstu meditacije koju prakticiraju. Ako se s teškim meditacijama počne prerano i izvan dobro provjerenog postupnog sustava, ono bi moglo rezultirati takozvanim "bijeli zid" stanjem: pojedinac se umjesto smiren osjeća pospan. Ovo stanje bi moglo ograničiti inteligenciju i energiju.

Ono što mi nastojimo postići je svjesnost oštra i čista poput dijamanta.
Kako smiriti zaposleni um tijekom meditacije?

Na način da nepraktične ili uznemirujuće misli tretiramo kao lopova u praznoj kući. Ništa mu ne dati, pustiti ga traži ovdje i tamo, ali bez da bilo što pronađe. Ako imate zaposlen um i ako se ne vežete za misli koje se pojavljuju, ne može nastati povreda. Nemoj davati svojim mislima nikakvu energiju i nećeš biti njima uznemiravan.
Kakvu meditaciju možemo preporučiti prijateljima koji nisu budisti?

Dobra sugestija je da probaju "Meditaciju na svjetlo i dah". U budističkim centrima Karma Kagjü koristi se knjižica s različitim praksama. Također pogledajte temu "Meditacije" na ovom serveru.
Ključne riječi u Budizmu

Što je to Vadžrajana ili Dijamantni put?

Dijamantni put (tib. Dorje Thekpa) je često opisivan kao krunski dragulj Budinog učenja. Njegov cilj je postići van-dualističko stanje Velikog pečata, gdje je svaki događaj autentičan zato što izražava neograničeni potencijal uma. Radeći s nivoa posljedica i nadahnut uvidom da pretvori sva iskustva u samooslobođenje i prirodnu čistoću, upotrebljava metode potpune identifikacije s prosvjetljenjem za najbrže rezultate. Kada su učenici vidjeli Budu ne kao boga, osobu ili neku drugu silu, već su mu vjerovali kao ogledalu njihovih vlastitih umova, tada im je Buda mogao prenijeti Dijamantni put. Budeći kvalitete bića kroz njegovu snagu i uvid, on zapošljava nebrojene vrline u smislu njihovog potpunog razvoja. U biti, ovaj krajnji ili "treći" nivo se sastoji od tri pristupa; koji se nazivaju "Put metoda", "Put uvida" i "Guru joga". Koristeći ih, um može prepoznati sebe samog kroz energiju, svjesnost ili snagu identifikacije.

Gurujoga, kao najprakticiranija metoda danas na Zapadu, sadrži najširi pristup prosvjetljenju, ako je učitelj pouzdan. Ovo se također može dogoditi kroz puteve metoda i uvida. Iako svi ne smatraju ovaj put prikladnim, um se najbolje prepoznaje u svakodnevnom životu kroz identifikaciju s suosjećajnim Lamom koji je prevladao strah. Ako netko može počivati u učiteljevom prostoru uma dok ne razvije svoje vlastite kvalitete, bit će sudionik začuđujućeg rasta.
Što je prosvjetljenje?

Ako pogledamo što je Buda otkrio o umu prije 2550. godina, naći ćemo da je realizirao da je um čisto svjetlo. Um nije bio rođen, i nemože umrijeti. Premda se tijela, misli i osjećaji pojavljuju, mijenjaju i ponovno nestaju, um sam, kao otvoreni, čisti i bezgraničan prostor, nikako nemože biti povrijeđen ili oštećen. Dakle, kada je Buda postigao oslobođenje, shvatio je da više nije meta. Nije bio to tijelo koje može biti u nevolji, niti je bio misli i osjećaji koji se mogu promijeniti i nestati - umjesto toga bio je isijavajuća svjesnost. To vodi ka prosvjetljenju; realizacija toga da nema odijeljenosti između prostora i energije u bilo kojem vremenu ili prostoru. Znao je i bio je svjestan svih stvari. Osjećao je veliku radost i izražavao veliku ljubav, što je značenje svega; što svaki atom spaja zajedno i vibrira, te zbog kojih se događaju sve stvari u svijetu.
Koje je značenje učitelja?

Popularan zapadni koncept odlaska ka prosvjeteljenju "sam" siromašan je u usporedbi s brzim uspjehom potpune prakse s učiteljem ili grupom. Iako modernoj osobi, koja osjeća da ima kontrolu nad svojim životom, zvuči vrlo privlačno postati prosvjetljen samo uz svoju pomoć, ovdje je jednostavno jako puno zamki. Učiti o umu je puno zamršenije od učenja o drugim fenomenima, i ovdje su uvijek neprijatelji koji vrebaju, poput ponosa i antipatije koji nečiji razvoj mogu izbaciti s tračnica.

Najviši nivo učenja nemože biti ispravno shvaćen ili podržan bez učitelja. Ako nedostaje komunikacija koja neutralizira ponos, sentimentalnost i površnost, pojedinac može ostati sam ili beskorisan u svakodnevnom životu. Lama upotrebljava metode za razvijanje potencijala svojih učenika, dozvoljavajući im da odgurnu slojeve naviknutog ponašanja. Lamin posao je da učenike učini nezavisnima, suosjećajnima i snažnima. Na najvišem nivou, lama pušta učenike da uđu u neustrašivi kabinet s ogledalima njegovog ili njezinog uma. Kada otkriju da su od te iste prirode, neće više ništa ostati, što bi se trebalo tražiti.
Kako funkcionira ponovno rođenje?

Za shvaćanje ovoga, važno je znati da um nije proizvod nestalnog mozga, već je njime transformiran. Njegova rijeka informacija je držana zajedno iluzijom "ja", te se kreće od jedne uvjetovane egzistencije do slijedeće, noseći tako iskustva koja sazriju kao nečiji slijedeći život. Prostor kao što je priroda uma, nemože umrijeti ili biti rođena. Ono što je ustvari ponovno rođeno je konstantno promjenjiv tok, poput rijeke. Počivanje u trajnom "ja", je ustvari osnovna pogrešna predodžba, koju nosimo nakon smrti i koja će rezultirati u našem slijedećem uvjetovanom ponovnom rođenju.

Nečije tijelo i um doživi seriju konstantnih promjena čula i podsvjesnih impresija, jednu zasijanu drugom, gdje se nemože naći ništa trajno u našim tijelima, osjećajima ili mislima. Prilikom smrti, ova rijeka je odsječena od čulnih doživljaja tijela. Najsnažnije tendencije uma će tada sazrijeti i spojiti će osobu s jednim slijedećim tijelom, psihom i intelektualnošću.
Zašto budisti rade sa svojim umom?

Zato što um sve proživljava i ostaje vrlo subjektivan sve do oslobođenja. Moguće je postati sposoban pomagati bićima i proživjeti vanvremensku sreću. Ljudi odlučuju svojim djelima da li će gledati svijet kroz ružičaste ili crne naočale. Ovo objašnjava zašto je puno tako puno raznih objašnjenja kada svjedoci opisuju nesreće. Budistički učenici oslobađaju sami sebe, i time mogu odabrati svoje raspoloženje. Isto kao muškarac s puno kravata koji ujutro odlučuje kojoj će kravati dati prednost. Na kraju postaje jasno, da je činjenica da um može biti svjestan puno važnija od toga čega je svjestan. Čovjek realizira to, da su slike u ogledalu manje važne od sjaja ogledala.
Što je karma?

S budističke točke gledišta, karma ne znači "sudbina", već može biti prevedena kao "radnja" ili "uzrok i posljedica". Grubo govoreći, karma funkcionira ovako: Svaka aktivnost - pozitivna ili negativna - ostavlja otiske u umu. Obzirom da sadržaj uma određuje kako je svijet proživljavan, negativni će dojmovi neizbježno voditi budućoj patnji. To znači da naše misli, govor i djela siju sjemena naših budućih iskustava. U našim je rukama dakle, da razumijevanjem ovoga promijenimo naše živote.

Korišteno na ispravan način, razumijevanje karme znači sloboda. U svakoj situaciji daje bićima slobodu da odluče o svojoj budućnosti. Dijamantni put nudi posebno učinkovite metode da bi se uklonili dojmovi negativnih, štetnih djela iz uma. Time se možemo riješiti onoga što bi u budućnosti sazrelo kao teška stanja i situacije. Kroz budističku meditaciju, možemo savladati cijeli proces uzroka i posljedica. Dakle, ako ne izaberemo rad s našim umom, uopće nećemo imati kontrolu i jednostavno ćemo biti žrtve naših vlastitih postupaka.
Koje je simboličko značenje muškog i ženskog principa u Budizmu Dijamantnog puta?

Na razini koncepata, žene su povezane s mudrošću a muškarci su povezani sa suosjećanjem. Ako se mudrost i suosjećanje spoje, unutarnji rast se povećava. Ženski aspekt izražava pet vrsta Budinih mudrosti do različitih stupnjeva, nazvanih zrcalo-kao mudrost, mudrost jednakosti, razlikovna mudrost, sveobuhvaćajuća mudrost, Dharmadhatu mudrost. Muška strana izražava različite kombinacije četiriju Budinih aktivnosti: umirujuću, rastuću, fascinirajuću i snažnu zaštitnu aktivnost.

U Tantrama neposrednog iskustva, žena i muškarac su u biti prostor i radost. Prostor i radost se smatraju nerazdvojivi. Zbog toga su najviši nivoi budističkih tantri pradstavljeni sjedinjenim Budinim formama. Naš cilj je savršenstvo svih unutarnjih i skrivenih mogućnosti našeg uma. Dakle, žena i muškarac trebaju koristiti svoju vezu kako bi naučili nešto jedno od drugog. Žena će tada također postići muške kvalitete kao što su radost i energija, a muškarac će razviti intuitivnu mudrost i puno prostora.

Svakodnevni život

Koja je priroda snova?

Sva uvjetovana iskustva mogu se usporediti sa snom. Vanjski svijet, koji pojedinac doživljava kroz osjete, čini se stvaran i čvrst i sadržan od trenutnih djelića koji se ne mogu odijeliti dok ne nestanu. Neprestano ga dijelimo s ostalima i uključuje tijelo, govor i um. Ono što proživljavamo noću je osobni san i uključuje uglavnom jedan um.
Buda uspoređuje vanjske i unutarnje svjetove sa snovima zato što u njima ništa nije trajno. Svi se mentalni i fizički fenomeni pojavljuju, mijenjaju i onda nestaju. Raspoloženje, obrazovanje, odgoj i prošla iskustva bojaju nečiji pogled. Osim toga mi proživljavamo samo vibracije koje naši osjeti pokupe i zato ne percipiraju stvari kakve jesu. Na primjer, ako se osjećamo sretno, sve se čini prelijepo i drago, a tijekom stanja kada nismo sretni sve postaje grozno i teško. Naša percepcija je zbog toga određena vanjskim uvjetima i promjenjivim stanjima uma.
U stanju sna je izvjesna mudrost zato što smo u njemu još više svjesni nestvarne prirode stvari. Lakoća s kojom dobijemo ili izgubimo milijun dolara u snu, ili smo u stanju putovati bilo gdje ustvari nam pokazuje duboku mudrost pri shvaćanju prirode našeg uma.
Ako se tijekom sna podigne svjesnost da ustvari sanjamo, moguće je raširiti blistavu jasnoću u prošlost i budućnost tako da postanu prosvijetljene. Ova iskustva često ne mogu biti zadržana i nakon buđenja su zaboravljena. Važno je međutim, da ako postanemo sposobni kontrolirati naše snove, trebali bi također biti u stanju kontrolirati našu smrt. Počivanje u jasnoj esenciji uma tijekom procesa umiranja nudi najbolju šansu za prosvjetljenje. Budističke meditacije ciljaju izravno na to. One proizvode snagu za ostanak u esenciji uma kao goloj svjesnosti.

Što je važno za osnivanje budizma na Zapadu?

Budizam potiče iz Indije prije 2.500 godina i uvijek mijenja izraz kako bi odgovarao potrebama i inspirirao ljude u novim zemljama. Indijci i Tibetanci su vrlo različiti i također u našem zapadnom svijetu danas ništa egzotično ili strano neće se razviti. Kao što najviša učenja o prirodi uma sliče dijamantu, prozirna su i neuništiva, ona također odražavaju boju društva u koje su uvedena. Današnji budizam također ima stil koji je primjereniji obrazovanim i nezavisnim umovima sa Zapada. To ne znači da je bilo što novo izmišljeno ili dodano učenjima. S izborom od 84.000 učenja to i nije neophodno.

Svećenički put odricanja je manje privlačan modernim ljudima koji na ovakva nastojanja zapadnjaka gledaju kao na izbjegavanje punoće života i kao znak slabosti. Ovaj pogled, međutim, ne pristaje pri posjeti Budističkim svećenicima. Ljudi vide odore i rituale kao način za očuvanje njihove baštine. Buda je predao bezbroj metoda za dobrobit bićima, a na zapadu je danas najujedinjeniji okvir onaj s laičkim praktikantima i joginima.
Europljani su vrlo svjesni površnosti koja može narasti iz miješanja različitih kultura i tradicija. Oni koji vjeruju samo onome što mogu logički analizirati i koji su zbunjeni egzotičnim životnim stilom mogu se identificirati s transparentnošću i djelotvornošću budističkih praksi kada su predstavljene bez kulturnih zamki. Uvijek je šteta kada ljudi završe u nihilizmu, političkoj korektnosti ili drogama zato što ne mogu naći duhovni smjer kojem mogu vjerovati.

Trebamo li samostane danas na Zapadu?

Da, za očuvanje pred nestankom učenja koja nemaju mogućnost izravnog pojavljivanja. Na Tibetu su tri moguća načina kako pratiti Budistički put: može se postati svećenik, prakticirati kao laik ili biti jogin. Svećenici i svećenice žive odvojeno u samostanima i imaju stroga pravila ponašanja. Laici imaju obitelji i normalno zanimanje i pokušavaju koristiti učenja u svom svakodnevnom životu. Jogini žive bez ograničenja društvenim normama, često u špiljama s različitim partnerima, koncentrirajući cijeli svoj život na duhovno razvijanje.
Od kada su ljudi u modernim, razvijenim zemljama u mogućnosti odlučivati o broju njihovih potomaka, neće postojati potreba za velikim Budističkim samostanima.
Razlog zašto su muškarci i žene nekad živjeli odvojeno nije zato što je Buda bio puritanac ili zato što je njegovo učenje bilo neprijateljski raspoloženo prema tijelu. Također se nije bojao da će se budući nasljednici sporiti oko nagomilanih dobara kao što je to očito kod katoličke crkve. Ljudi jednostavno nisu mogli voditi ljubav bez da dobiju djecu, što bi im ograničilo vremenski period namijenjen za učenje i meditaciju. Zavjeti za svećenike i svećenice nastali iz Budinog savjeta koji mogu izgledati čudno u modernoj situaciji, ne mogu se mijenjati kako bi odgovarali novim uvjetima.
Na Zapadu međutim, na početku odijeljene grupe jogina i laika danas su se zbližile. Više nije nužno da se jogin natječe sa svećenicima i svećenicama u crvenim
odorama oko materijalne potpore produktivnog stanovništva i zato više ne moraju upotrebljavati upadljiva vanjska obilježja, npr. lepršava bijela odijela i nesređene frizure koji su ih nekad razlikovali od svećenika.
Laički praktikanti su također zahvaljujući današnjoj socijalnoj politici osigurani za starost i ne moraju osnivati velike obitelji koje će se kasnije brinuti o njima. Distanca između dviju skupina se tako smanjila i većina su laici dok rade svoje poslove i jogini za vrijeme godišnjih odmora kada sele svoje šatore s jednog meditacijskog seminara do drugog.


Zašto ima više muških držitelja linije i lama od ženskih?

Što se tiče držitelja linije razlog je u svećeničkoj organizaciji koja je u prijašnjim vremenima bila potrebna za očuvanje i nastavak učenja. Skoro svi Karmape bili su svećenici i njihova tradicionalna sjedišta bila su svećenički samostani, dakle bilo je teško za žensku inkarnaciju da bude prihvaćena u ovakvoj klimi. Međutim, isto tako postoji puno ženskih držitelja linije. Evo nekoliko primjera iz Tibeta gdje su bile: Machig Labdrön koja je osnovala transmisiju linije “Chöd Mahamudre”, Machig Dropa Gyalmo koja je započela prakse na Budu dugog života Amitayus. Gelongma Pamo koja je predstavila Njungne ritual pošćenja. Niguma koja je započela posebnu žensku transmisiju linije od šest učenja, različitih od onih njenog brata Narope. Sukhasiddhi, studentica Virupe je poznata po “šest Sukhasiddhinih učenja”. I slavna Ješe Tsogyal, glavna učenica Guru Ripočhea držiteljica je linije u našoj Phowa transmisiji. Ovdje je također i nekoliko tajnih transmisija linije sa zajedničkim praksama gdje žene prevladavaju.
A što se tiče ženskih lama moguće je naslutiti da je u prijašnjim vremenima bilo puno više duhovno naprednijih žena nego što ih sada znamo po imenu. Padma Norbu Rinpočhe, lama iz Njingma tradicije je rekla da je bilo puno teže pronaći ponovno rođenje žene iz sljedećih razloga: premda će tibetanske joginke postići najviša stanja svjesnosti baš kao i njihovi muški kolege, oni su samostalne prirode i voljet će meditirati sami u špiljama. Dakle, možda u jednu ruku napredne ženske praktikantice nisu okupljale toliko studenata oko sebe kao muški na sličnoj duhovnoj razini. U drugu pak ruku se čini vjerojatnim da su žene također manje zastupljene u povijesnim bilješkama od kada žive izvan službenih institucija.

Ima li još ženskih lama danas?

Lama Ole Nydahl kaže da od njegovih studenata koje je poslao da poučavaju i vode centre ima podjednako žena i muškaraca. Ustvari u Dijamantnom putu ne postoji razlika. Žena ima potpuno iste mogućnosti da napravi dobar napredak. Razlog zašto muškarci još uvijek prevladavaju u nekim zapadnim budističkim institucijama leži dijelom u ostacima tibetanske samostanske kulture koja nema ništa zajedničko s Budizmom Dijamantnog puta.
Drugi razlog je hijerarhijska struktura. U tibetanskom Budizmu općenito, postoje tri stare škole (Kagjü, Njingma, Sakja) koje nisu mnogo hijerarhijski strukturirane i koje više rade u krugu prijatelja, i ovdje je žena vrlo važna. Međutim, linija Gelugpa iliti “čestiti” koji također vode vladu, vrlo je hijerarhijski organizirana i tamo su uglavnom samo muškarci. Premda muškarac očigledno voli graditi ovakve hijerarhijske sisteme, za žene nije dobro da žive u takvoj klimi. One bolje rade u otvorenom krugu sastanaka nego od vrha prema dolje.

I žena također može biti jaka bez da mora biti još jača. Ako su u društvu muškarca i djeteta biti će mirne. Ali ako muškarac čuje da u drugoj dolini netko tvrdi da je jači od njega, on će prijeći i visoku planinu da bi to provjerio. Dakle muškarac za razliku od žene daje puno više energije u konkurenciju za apsolutno vodeći položaj.
Štoviše, čini se da su žene manje voljne ostaviti njihov osobni život sa strane i posvetiti se potpuno nečem izvanosobnom. Većina ih želi muškarca i obitelj kao nešto za sebe. I majčinstvo samo po sebi je definitivno pobjeda u osobnom razvoju. Na sreću postoje inteligentne i sposobne žene koje mogu svladati oboje; i Dharmu i njihov privatan život i obitelj.

Da li budistički učitelji daju savjete koji se tiču veza?

Da, pogotovo laički učitelji i jogini koji imaju praktična iskustva. Bilo da je glavni razlog veze fizička privlačnost, unutarnji osjećaj da s nekim dijelimo iste interese ili duboka identifikacija, ovdje je puno toga za naučiti. Ako pojedinac reagira inteligentno s onim što je u vezi, još više će se kompletan ljudski razvoj materijalizirati. Kako je to moguće samo u opuštenoj atmosferi, važno je izbjeći očekivanja i rivalstvo u vezama. Podržavati jedno drugo u radu ima puno smisla i ovo se najbolje događa kada mislimo “mi” ili “nas” umjesto “ja” i “ona” ili “on”.
Iako će oba partnera često dijeliti uspone i padove, sreća i patnja će uvijek ovisiti o pojedinačnom pogledu. Prema tome ako jedan partner ima posebne kvalitete može od njih učiniti zajedničko bogatstvo.
Da bi izbjegli gubitak ove otvorenosti, važno je biti svjestan da muškarac teži odijeliti preživljavanje i zabavu dok žena vidi život kao cjelinu. Muškarci mogu biti grubi na poslu i obično se ne sjete promijeniti ton kada su žene u blizini. Kad padne noć sve je zaboravljeno. Tada misle na ljubav i zabavu. Međutim, ako se prema ženi nije postupalo lijepo tijekom dana, ona navečer jednostavno neće “zagrijati puno vode”. Kako obje strane mogu biti vrlo osjetljive na ovom polju, to je nešto što bi trebali imati na umu.
Žene koje su imale nekoliko ili nijedno dijete, trebale bi izbjegavati poriv odgajati svoje muževe, i muškarci također koji gledaju na svoje žene kao na investicije, trebalo bi im biti drago ako se one razvijaju. U oba slučaja, pokušavati kontrolirati druge je bolno gubljenje vremena. Oboje bi trebali znati da svaki trenutak može biti posljednji te da partner koji voli iz “stanja viška” i povjerenja je puno uzbudljiviji od onog koji to radi iz straha i samoće ili da izbjegne nevolje.

Kako se nositi s ljubomorom?

Želi drugima sve najbolje i sreću. Oni to žele tako duboko kao i svatko drugi. I bilo što dobro da ne učiniš, kažeš ili pomisliš danas, možda nikada nećeš imati šansu to ponoviti.

Trebaju li budisti biti vegetarijanci?

To je zaista pitanje tvoje motivacije. Ne možeš živjeti u fizičkom tijelu bez da povrijediš druge. Čak i za napraviti šalicu čaja, zemlja se prvo trebala izorati i mnoge male životinjica su umrle. Ako zaista misliš da će manje bića biti ubijeno ako prestaneš jesti meso onda je to divno.
Što je Buda rekao o jedenju mesa je vrlo zanimljivo. Rekao je da jedemo što si možemo priuštiti bez stvaranja problema oko toga, ali da ne dozvolimo da životinje bude ubijene izravno zbog tebe. Iz budističke točke gledanja, glavni razlog za ubijanje je loša karmička veza između životinje i mesara. Ta karma će prije ili kasnije sazrijeti čak i ako tamo niste bili i niste jeli odreske proizašle iz tog lošeg susreta. Karma kruži između mesara i teleta: mesar je u jednom životu, tele je u sljedećem. Stvar je u tome da ne biste smjeli umiješati sebe u to.
Ono što možete učiniti je izgovarati mantru kao što je “OM MANI PEME HUNG” i puhnuti na meso. Ako je starije od sedam tjedana (zamrznuto), tada više ne postoji nikakva veza između uma i tijela životinje. Međutim, unutar sedam tjedana nakon smrti životinje, njezina svjesnost bi još mogla biti prisutna, kao i osjećaj da izgovarate mantre i imate prijateljski osjećaj prema tome. Ovo može biti jako od pomoći kod ponovnog rođenja životinje.

Da li su poslovna karijera i “biti budist” kompatibilni?

Budina učenja i meditacije će vam pomoći da bistrije mislite, što je svakako vrlo korisno na svim poljima. Vaša koncentracija će se također poboljšati. Biti ćete sposobni puno efektivnije surađivati s ljudskim bićima, bilo da su kolege, poslovni partneri ili klijenti. Kao budist nemate probleme s konkurencijom tako dugo do kada ste fer. Kada pobijedite možete podijeliti vaš uspjeh sa svim bićima na način da im dozvolite da budu dio vaših dostignuća.

Kako postupati s teškim ljudima?

Svatko ima budinu prirodu i budine kvalitete od kojih možete učiti. Dakle, probajte naći nešto zanimljivo u svakome koga sretnete. Ako je to teško, mislite na nešto što vam se sviđa na njima. Ako niti to ne pomaže, budite im zahvalni što vas uče strpljivosti. Ako to nije moguće, mislite kako morate s njima provesti samo nekoliko minuta ili sati, dok su oni sami sa sobom 24 sata dnevno svaki dan. Ako i dalje imate poteškoće u ponašanju prema njima, probajte ih izbjegavati i željeti im sreću i sve najbolje, što dalje od vas.

Jesu li dobri budisti ovdje uvijek za druge?

Postoje tri usporedbe o tome kako se Bodisatva može odnositi prema drugima. Kao kralj koji ojača sam sebe i onda je u stanju doprinijeti mnogim bićima, vozač broda koji zajedno sa svojim putnicima stiže na drugu obalu, i pastir koji se brine za sve ostale prije nego što misli na sebe. Dok je kraljevo područje utjecaja najveće, pastir će se najbrže razviti jer se koncentrira na druge i zaboravlja na sebe.

Kako kontrolirati ljutnju?

Ljutnja je jedini luksuz koji si ne možemo priuštiti. Dobri dojmovi, sakupljeni tijekom života su kapital uma i jedini izvor trajne sreće. Buda je rekao da izbjegavati ljutnju je najteža i najljepša svećenička odora koju možemo odjenuti i dao je mnoga objašnjenja za postizanje tog cilja.
Jedna vrlo korisna metoda je - biti svjestan nepostojane i uvjetovane prirode svakog iskustva, znajući da će se teške situacije promijeniti i da će naša ljutnja proći. Drugi koristan pristup je da zapamtimo uzrok i posljedicu. Ako nas neki neprijatelj provocira trebali bi znati da oni sami sebi kreiraju lošu karmu, što će im se sigurno vratiti. Umjesto da se u to upuštamo i kreiramo još više negativnosti, možemo prema njima osjećati empatiju. Možemo se koristiti i mantrama, koje dopuštaju nepoželjnim osjećajima da prođu bez da im dozvole pojačati bilo koju lošu naviku. Biti jednostavno svjestan osjećaja bez glumatanja, nepoželjnim osjećajima ne dajemo nikakvu energiju. Neće se pojavljivati tako često i na kraju ostaju sa strane.
Dobar lijek za ljutnju je strpljenje, kvaliteta koja je definitivno poželjna za učinkovit rad s umom. Bez neprijatelja ili teških situacija ne bi bilo prilike razviti strpljenje i bez strpljenja ne bi bilo prosvjetljenja. Zato bi trebali biti zahvalni za ove povoljne prilike. Reagiranje bez ljutnje na bilo što, što se pojavljuje, oslobodit će izvanvremensku mudrost tijela, govora i uma!

MISLI I RAZMIŠLJANJA DOBRIM JE NAMJERAMA POPLOČAN PUT U PAKAO... KONTRAPRODUKTIVNOST

DAVORKA I NJEN SVIJET

DOBRIM JE NAMJERAMA POPLOČAN PUT U PAKAO...

KONTRAPRODUKTIVNOST

Piše: JOSIP SANKO RABAR

Što li su sve ljudi izmislili da opravdaju svoje maltretiranje bližnjega? Svaka "dobra svrha" može tome dobro poslužiti.

Kada bismo prestali nasilno se boriti protiv nepravde, svijet bi postao pravedniji. Kada bismo se opustili, i odustali od previše žestokog popravljanja svijeta, svijet bi postao bolji.

Svijeće kao simbol tihe molitve i miraZa razliku od ideološkog programa i revolucionarne strasti, koji su isključivo praktički, religijska mudrost može učiti čovjeka i meditativnom "nedjelovanju", umijeću da se ne učini ništa; umijeću trpljenja, strpljivosti i duhovnom obogaćivanju. Tamo gdje bi se inače brzopleto prepustilo silovitosti i gnjavljenju bližnjih, religiozni čovjek može djelovati samozatajno i neprimjetno, čak samom vedrinom duha i prijateljskim osmijehom. (Ovdje ne računam kršćanske ideološke bukače, inkvizitore i progonitelje vještica, preteče totalitaristâ dvadesetog stoljeća.) Mistika i meditacija pomažu "djelovanju iz polja nedjelovanja". Nasilnik preokreće brda, sve se trese, svi se guše, a od toga na kraju ne bude ništa. Duhovan čovjek obično ne čini ništa spektakularno, no, s vremenom, iz sjemenja izraste šuma.

Naizgled veliko i moćno - málo je i nemoćno; i obratno: naizgled neugledno i bespomoćno - veliko je i moćno.

Piti iz vlastite dubine, iz Onoga koji nas sveobuhvatno ljubi, djelovati blagotvorno i nenasilno: takvih je ljudi uvijek bilo malo, a pogotovo danas. Vjera je mnogo koristila malobrojnima, malo - mnogobrojnima. Nikada nije koristila svima: vlastohlepcima i fanaticima bila je na štetu.

* * *

Koliko samo u čovjeku ima unutarnjih proturječja, gluposti i kontraproduktivnih nastojanja! Sretan je ako ne uspije! Borci protiv zla učinili su više zla nego ljudi koji su naprosto zli. Kad bi bar prestali, i ne činili više ništa! Ali, tko će raspoznati u kojoj se mjeri protiv zla bori na naopaki, nasilan i glup način, kada tako čini upravo zato jer to ne vidi?

U ljubavi i u vjeri ne pomaže prisila. (Kontraproduktivnost takve prisile arhetipski je obrazac književnih i drugih fabula.)

Što je neko djelovanje važnije i spasonosnije za nas, bliže ljubavi i izvorištu vjere, utoliko u njemu možemo biti kontraproduktivniji. Teško je biti potpuno nenasilan i samozatajan bez odgovarajućih vježbi, bez strpljivoga vjerskoga treninga. Većina je ljudi u tom jedinom bitnom nastojanju bar donekle kontraproduktivna: nastojeći ugrabiti, utoliko više gubi iz ruku. Tko uistinu postiže ono što mu najviše treba? I što mu to, zapravo, treba?

Nosimo u sebi duboku potrebu za drugom osobom. Drugi je slobodan, drugi nam se daruje. No, ako previše osjećamo nedostatak Drugog u Duhu, žedni u dubini onom žeđi koju tek Krist gasi, možemo krenuti putem uzimanja drugog, i tu se krije klopka i paradoks naše kontraproduktivnosti. Vlastohleplje, slavohleplje, žudnja za bogatstvom, a osobito sadizam, kontraproduktivni su načini zadovoljavanja potrebe za drugim, za ljubavlju.

Što više grabimo bližnjega, to ga manje imamo; što ga više silimo, manje nam se daje, manje nas voli. Što smo moćniji - nemoćniji smo. Što smo slabije u stanju doživjeti drugu osobu, osjećamo sve dublju i podmukliju (nesvjesnu!) potrebu nanositi joj patnju. Sve više moramo bližnjega mučiti da bismo ga doživjeli, da bismo osjetili osobu ispod naše šape! Zvono kao simbol glasnog, borbenog kršćanstva

* * *

Suće je ljubav: međuosobnost, prisutnost drugoga. Osjećanje druge osobe najjače je i najdjelotvornije u njezinoj patnji. Sadistom rukovode nesvjesni i dubinski porivi, kao lukavi demoni. On je poput ovisnika koji se narkotizira do propasti, ne bi li tako suzbio strah od propasti, pa se uspinje sve dublje padajući. Ako smo nemoćni, lupat ćemo glavom o zid i za nas ima nade. Ali, ako smo moćni, i sve moćniji, ako nas nitko ne može spriječiti?

Što li su sve ljudi izmislili da opravdaju svoje maltretiranje bližnjega? Svaka "dobra svrha" može tome dobro poslužiti. Često se pravdamo "dobrom" bližnjega kojeg mučimo, poput mnogih roditelja i supružnika, bolničara i liječnika, vlastodržaca i revolucionara. Nekom nesretniku veliki ideali nadimlju grudi; on ruši i gradi novi svijet, a nesvjesno je sadist.

Nietzsche i Dostojevski pišu o takvima. Razbojnik misli da ubija zbog novca, a zapravo to čini zbog "radosti noža". Sadomazohizam je u nama dublje ukorijenjena svrha od materijalne koristi. Naš vanjski život, naše društvene uloge, profesije, ideologije, mogu se providjeti kao maska dubljih motiva.

Sadizmom nastupa progresivna i beskonačna ekonomija kontraproduktivnosti. Što više hvatamo bližnjega, sve nam je dalji, nalik slobodnome padu u bezdan. Padamo sve dublje, a dolje nema dna.

Pakao je slobodni pad. Samo nas ruka Božja može zaustaviti nad tim bezdnom. Ruka Božja: ponekad vidljiva upravo kao mučna i bolna kontraproduktivnost nemoćnoga To je vanjska, vidljiva kontraproduktivnost, koja nas čuva i spašava od one dublje i nevidljive, one ugodne i perolake moći, koju mnogi želimo.