RECI RANIJE . . .On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona bijaše nježna i osjetljiva.
Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila na kuću i odgajala djecu.
Djeca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajena priča.
Kad su sva djeca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala.
Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu.
Oko nje su se trudili liječnici i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti.
Samo su sljegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨
Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo:
¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovjek nije ništa odgovorio.
Sjeo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci.
Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umrijeti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨
***************************************
Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah.
Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«.
Možda i zna,ali nikad se nitko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja?
Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.
