Strah od srece
Samo se po sebi podrazumjeva da se bojimo nesrece....ali zasto strahujemo i
zaziremo od srece?Zasto iznenada postajemo uznemireni upravo onda kada za
to nema nikakvog stvarnog razloga i kada, naprotiv, postoje svi uslovi da budemo
sretni?
Mozda nas plasi privremenost srece jer je ljudski zivot nesiguran i povoljne
prilike se lako mogu pretvoriti u svoju suprotnost......a privremenost nemozemo
da podnesemo uprkos tome....ili upravo zbog toga....sto dobro znamo da je sve
na ovom svijetu privremeno.
Mozda se potajno pribojavamo da cemo zbog srece biti svirepo kaznjeni?Mozda
pomisao na srecu kod nas skoro automatski priziva slutnju neke velike
nesrece?Mozda nam se cini da je sreca lakomisleno izazivanje sudbine,pa se
radije drzimo nekog neodredjenog stanja,koje nije ni sreca ni nesreca.....vec
neka tupa potistenost i gorcina,jer se tako osecamo sigurnijim.
Mozda se odricemo srece jer ne zelimo da se odreknemo prezira prema svemu
sto nas okruzuje.......a sretan covjek nista ne prezire!Mozda sebi zabranjujemo
srecu jer smo navikli da sebe kaznjavamo.Mozda se bojimo srece jer se bojimo
sebe samih.....a sreca je stapanje sa sobom.....osecanje jedinstva i punoce.
Ne zazirimo od srece.Necemo zbog srece biti kaznjeni.......niti ce nam ona
navuci na vrat neku veliku nesrecu.Necemo sebe srecom ni unistiti.....ni uciniti
plitkim i povrsnim.....a prezir je i onako bjedna zamjena za punocu zivota......dok je
sebe kaznjavati besmisleno.
Dobro otvorite oci...sreca je bas mozda ispred vas...ne dozvolite da vam
promakne! s ljubavlju Davorka ,Dobra Dobra Vještica
