Magija je…
Zavetni Kovčeg
1. Magija, bukvalno znači sposobnost.
2. Važno je znati… Da je magija aktivna, pridev reči aktivna kad je magija u pitanju – znači…vršiti – činiti.
3. Mnogi se zavaravaju i govore da su to činili i u prošlosti, da magija koliko god može biti aktivna, da isto toliko može biti pasivna… a to je čist apsurd. Pasivna magija ne postoji… formula ovog glasi: pasivno + magija = pasivnost. Pasivnost ne postoji – to je ništa, a ništa nije ništa.
4. Prema tome, magija kao aktivnost znači isto što i činiti ili vršiti sposobnost, bez obzira da li se ta sposobnost odnosi na negativnu aktivnost ili pozitivnu aktivnost.
5. U osnovi magiju delimo na belu i na crnu magiju. Međutim, postoji još jedna magija, koja je neuporedivo bitna kad se spominju bela i crna magija, a to je takozvana zlatna magija, koja u svakom slučaju, po Logosu, uspostavlja neumoljivu ravnotežu između crne i bele magije.
6. Crna magija znači: činiti zle uticaje, činiti nepovoljnost, vršiti destrukciju, poražavati istinske vrednosti, obožavati sva polja nesigurnosti i sprovoditi nesigurnost, napadati nemilosrdno sve ono što spada u domet bele magije itd.
7. Bela magija znači: činiti dobre uticaje, činiti povoljnosti, vršiti kreaciju, duboko poštovati i sprovoditi istinske vrednosti, ostvarivati sva polja sigurnosti, braniti se nepokolebljivo od svih napada, iz svih dometa crne magije, itd.
8. Zlatna magija znači: vršiti pravedne uticaje, činiti ravnotežu, to je harmonija, sklad, zadovoljstvo, zadovoljenje pravednosti za sve i svakoga, bez razlike, a to važi i za biljno i životinjsko carstvo, ostvarivati moćne magijske snage kao što su: nepristrasnost i neodbojnost, zatim nepokolebljivost u izmirivanju zavađenih strana u sukobu – i zavađenih strana u samoj podeljenoj ličnosti, podeljenoj svesti samog čoveka.
9. Prema tome zlatna magija nije ni Dobra ni Loša ona je jednostavno Pravedna.
10. Postavlja se pitanje, zašto se kroz istoriju magije, skoro nigde i ne spominje zlatna magija. Odgovor je veoma jednostavan. Crna magija nastoji da ima koristi od njenog uticaja. Bela magija nastoji tako isto da ima koristi od svog uticaja. Jedino zlatna magija ne nastoji da ima koristi od svog dejstva… jer ne spada u domet ni crne ni bele magije. Zbog toga su ljudi kroz istoriju civilizacije, ne samo izbegavali da se bave zlatnom magijom, već su se vatreno trudili da zatru seme ovakve magije… od koje nemaju lične ili kolektivne i društvene koristi.
11. Znači, takva zlatna magija, ona ima onoliko za sebe, koliko bi mogla sama da egzistira na svom planu delovanja.
12. Mnoge religijske rasprave, kao i filozofske, govore o tome da su samo zlo i dobro, relativan pojam. U javnoj praksi to je tačno, međutim u duhovnom sačinjavanju ta relativnost otpada i formula glasi direktno ovako: ZLO JESTE ZLO – A DOBRO JESTE DOBRO… A to je da duhovnost dobro poznaje da pre svakog zla postoji, makar koliko i toliko svesna namera za to izvršenje zla. Duhovnost isto tako dobro poznaje, da pre svakog počinjenog dobra postoji takođe, makar koliko toliko svesna namera za to izvršenje dobrog.
13. Zlatna magija zna čak i to u svojoj neumoljivoj pravednosti, da je dovoljno samo i pomisliti i osetiti zlo, prema nekome pa i sebi. Da je zlo pokrenuto i već počinjeno, čak i bez direktne akcije zla, da se ono ispolji u svojoj javnoj manifestaciji očiglednosti. Isto tako, je dovoljno, samo pomisliti ili osetiti dobro, pa je dobro pokrenuto i počinjeno, čak i bez direktne akcije dobra, da se ono ispolji u svojoj javnoj manifestaciji očiglednosti.
14. Mnogi postavljaju i ovakvo pitanje koja je sila u stvari jača. Dobro ili zlo? … Zlatna magija na to pitanje daje savršen i ispravan odgovor a koji glasi: snage dobra i snage zla su identično snažne sile u suštini osnove.
15. Tu bi se opet neko dosetio i pitao. Pa kako onda nekad pobeđuje zlo a nekad dobro? Zar se tu ne vidi očita razlika u snagama sila dobra i zla. Zar se upravo na ovom primeru ne vidi da nema govora o identičnosti snaga sila u suštini osnove… Zlatna magija i tu daje celishodan i ispravan odgovor, koji glasi ovako: sama ljudska svest dozvoljava sebi nesklad i tako dolazi do neverovatnih borbi u nedogled, gde nekad pobeđuje zlo a nekad pobeđuje dobro. Prema tome sa više zla se pobeđuje dobro i obrnuto sa više dobrog se pobeđuje zlo. No, međutim pitanje ostaje, koji faktor odlučuje u tome, da je nekad zlo jače od dobrog a nekad dobro jače od zla. Kad već znamo da su zlo i dobro identične snage. Odgovor glasi: bitan faktor su Volja i Mentalnost.
16. Šta nadalje znači ako su volja i mentalnost izraženiji kod crnog maga nego kod belog maga … beli mag će biti poražen. Obratno, ako su volja i mentalnost izraženiji kod belog maga nego kod crnog maga, crni mag će biti poražen.
17. Važno je znati i ovo: volja i mentalnost, su neutralne snage, što znači ni dobre ni loše, ali ove snage jako liče na zlatnu magiju … eminenciju snaga, nisu kao takve pogodne za korišćenje kao zlatna magija, i to samo zato što ove snage poseduju svoju spontanu prirodnost a to su: pristrasnost i odbojnost.
18. Što to znači da su volja i mentalnost kao neutralne snage pristrasne i odbojne? Odgovor je vrlo jednostavan. Ako na primer crna magija prizove u pomoć volju i mentalnost, one će se automatski postaviti u službu na pristrasan način crnoj magiji i delovaće odbojno tj. suprotno na belu magiju. Isto tako ako bela magija, iz sfere neutralnosti prizove neutralne sile volju i mentalnost u pomoć će se vrlo pristrasno staviti u službu bele magije i delovati odbojno tj. suprotno na crnu magiju.
19. Ovo je važno da identično ne mogu ni crni ni beli mag prizvati snage volje i mentalnosti pa da onda stupe u bespoštednu borbu bez kraja. A to je zato što su ili crni ili beli mag slabijeg kapaciteta prisebnosti, kako bi u potpunosti primili u sebe snagu volje i mentalnosti.
20. Postavlja se još i pitanje, otkud potiče, u stvari zlo i dobro? Mnogi imaju svakakve odgovore. Jedni su vrlo religiozni tvrde, da su zle snage u pra-davnoj prošlosti bile dobre snage, ali su se zbog svoje samo–volje otcepile od svog i Jednog Božansko dobrog i postali suprotno – snage zla.
21. Mnogi mislioci tvrde da i zlo i dobro proističu iz ljudske naravi, svesti i svesnosti. Što nije tako daleko od istine.
22. Međutim veoma je značajna stavka istočnjačkih mudraca koji tvrde da zlo ne potiče od suštine zla, isto kao što i dobro ne potiče iz nekakve suštine dobra. Oni dalje tvrde da je ono što se na Zapadu zove zlo, u stvari nosi koren u neznanju i nesaznanju, a da je ono što se na Zapadu zove dobro ustvari nosi koren u težnji ka znanju i saznanju. Istočni mudraci nadalje objašnjavaju da ovakve okolnosti, kao što su neznanje i nesaznanje, kao i težnja ka znanju i saznanju nisu savršene okolnosti za svest čovečanstva i to iz ovog razloga: zlo kao neznanje i nesaznanje nije povoljno po sebi jer se ostaje duševno svesno i duhovno slep, i stoga neznanje i nesaznanje u svojoj slepoći, ono što zna, zna iz sfere mraka iz sfere zamračujućeg ambijenta. Takav vid života se ne zove život već tumaranje amo tamo u začaranom krugu tame. Nadalje dobro kao težnja ka znanju i saznanju nije povoljna okolnost. I težnja može biti začarani krug težnje da se postigne znanje i saznanje a da se ono u stvari i nadalje ne postiže.
23. Istočni mudraci predlažu srednje rešenje a ono se zove put od neznanja i nesaznanja do znanja i saznanja. A šta to u stvari znači? Pre nego što ideš na to da stekneš znanje i saznanje prvo se suoči sa svojim neznanjem i nesaznanjem i svim silama razuma i razboritosti nastoj da ono izgubi bilo kakvu moć nad tobom a kad u tome uspeš nećeš ni trebati tragati za znanjem i saznanjem. Ono će ti, takoreći doći na noge. Da, to je zaista tako!
24. I zaista po Logosu, možemo uvideti da od svakojakog neznanja potiče ono što se zove zlo, zla magija, itd. A kako to izgleda praktično protumačićemo ovako: Čovek dok ne zna i ne oseća tu mogućnost da sazna to što ne zna, on se ponaša tada kao i radoznala životinja. Prvo slomi ćup da bi saznala šta je u njemu, jer ne ume da otpečati poklopac i otvori ga. Prema tome takav čovek radi spontane stvari kao životinja u prirodi. Samo što u prirodi postoje istinske vrednosti pa makar se one zasnivaju na naj-običnijoj egzistenciji. Jer kada majmun razbije kokosov orah verovatnoća je 1000 naprama jedan da je kokos ispunjen njegovim sadržajem. Dok je kod zapečećeniih ćupova verovatnoća jedan prema 10000 da će se pronaći ćup u kojem postoji istinska vrednost, da zadovolji ljudsku prirodu znatiželje. A ako tome pridodamo simbolično, ljudsko neznanje kako se ćupovi otvaraju kad su čvrsto zapečaćeni, tada je sigurno da će takav čovek radi pronalaska jedne istinske vrednosti, napraviti 9999 puta štetu u svojim mogućnostima. A to je zlo, a to je ono što ne valja, to čine crni magovi.
25. Isto tako se postavlja pitanje a koja je to budala što je zapečatila prazne ćupove? Odgovor glasi samo umišljeni ludak koji misli svojom spontanošću, da je velika dobričina, s time što je napravio i navodno servirao 10000 ćupova kako bi sve svoje saznanje o tome strpao međutim samo u taj jedan jedini ćup i takođe ga zapečatio. Ali naivna dobričina, koja je toliko ćupova ostavio u nasleđe svojim pokolenjima i sam ne shvata da je servirao 9999 ispraznih stvari to jest stvorio je 9999 nepotrebnih potreba u ime jedne istinske vrednosti, a to je onaj desetohiljaditi ispunjeni ćup, u kojem je istinski oznanjeno čak i to, koliko je neverovatno to, kad se ćupovi razbijaju. E takvi su civilizovani beli magovi.
26. Ono što se na Istoku naziva srednje rešenje to jest put, to je ono što se na Zapadu zove ili naziva zlatna magija.
27. Zlatna magija se u 99% slučajeva služi upravo saznanjem i spoznanjem u svom delovanju.
28. I upravo stoga je dobro uvideti da ni bela ni crna magija, čak i kad bi nastupila zajedničkim snagama, ne mogu nauditi niti poremetiti delovanje zlatne magije.
29. Zlatna magija nije neko puko pravilo, već je to neizrecivo zračeće zlatno, koje istočni adepti, mnogo puta nazivaju srebrno ili zlatno zračeće istine.
30. Bela magija takođe zrači i to blještavo belo, ispunjujuće, isceljujuće i okrepljujućom snagom.
31. Crna magija ne zrači, ona preteće usisava i upija nezajažljivo sve oko sebe i tako stvara oko sebe vrlo zamračujuću atmosferu, koja je zgusnuta teška, zamarajuća, otežavajuća, za razumeti, haotično aktivna. Kao da se sve ono što je skladno, harmonično, uravnotežujuće ruši i propada u neki mračni bezdan.
32. Na Istoku postoji učenje Konfučija i Lao Cea koje se zove put vrline. Ali šta je to vrlina? Vrlina je sposobnost, Magija, samoodricanja od slabosti, emocija, osećanja slabosti mana, neznanja, nepovoljnosti itd. Ali je vrlina ujedno i sposobnost ka sticanju istinskih vrednosti a koje odgovaraju zlatnoj magiji, a to su: pravednost, nepokolebljivost, sigurnost, harmonija, sklad, uravnoteženost, nepristrasnost, i neodbojnost itd.
33. Put vrlina se na Istoku zove još i zlatna staza pravo na gore.
34. A sad da razmotrimo kako deluju još i određene magije. Crna magija uobražava da se sa svojom istinom bori protiv istine koja vlada od iskona a to se zove iluzija u dejstvu. Bela magija se bori i brani svojstvom istine koja vlada od iskona. Zlatna magija uspostavlja istinu koja vlada od iskona, jer joj je vrlo dobro poznato da je istina koja vlada od iskona, dovoljna sama po sebi, kako bi se sama odbranila i sve one koji slede njenu svetlost.
35. Neupućeni bi postavio i ovakvu konstataciju, pa šta onda ako je neko zao, neko dobar a neko pravedan, najverovatnije sve to ima neku svrhu i to tako treba da bude. Što bi se tu išta trebalo menjati. Odgovor na ovu konstataciju glasi: ne da ne treba menjati, već i te kako treba menjati, a bitan faktor te promene je to što se naziva karma. Karma u bukvalnom prevodu znači: utisci i sećanja na prošla delovanja iz prošlosti. I kao što možemo lako da prepoznamo, da karma nije ista za zle, dobre, pravedne, vrle. Zli nose svoju karmu, dobri nose svoju karmu a oni što održavaju put vrline, pravedni, nose takođe svoju karmu. Neupućeni bi tu konstatovao. Eto vidiš, kakav god bio ti imaš karmu. I tu neke bitne razlike nema, svima se otprilike piše isto. Odgovor na ovu konstataciju glasi: e nije isto, to jest, tačno je da sva tri nivoa svesti poseduju karmu ali je bitna razlika ipak u težini same karme. Što znači, da zli imaju najtežu karmu koju je najteže raščistiti i poništiti. A to je zato što zlo u akciji nije isto što i zlo u reakciji.
36. Mnogi kažu da je magija fascinantna, vrsta umetnosti, a to je savršeno tačno. To je zato što je magija najcelishodnija u jednostavnosti delovanja.
37. Magija što god je komplikovanija, ona je tada najmanje magija.
38. Prema tome magija jednostavnosti, najizraženije može delovati u primeni života i duha.
39. Važno je ovo znati, duševnjaci nikad ne mogu biti ti koji se bave magijom. Ako u tome ipak i nastoje, čine samo sebi štetu. Duševnjaci su oni, koji nose u svom Ego-Stanju ogroman broj otrova, a otrovi su sve slabosti života. Setimo se 108 otrova u čoveku.
40. Magija je opasan protivnik slabostima, jer slabosti su najobičnija pasivnost u različitom svom zatamljujućem spektru, pošto je magija samo aktivna.
41. Magija sama po sebi može da vlada neograničenim moćima.
42. Magija može da prizove neograničenu volju, ona je kao sila neutralna.
43. Reč volja je samo modifikacija, izraz za odlučnost, zato oprez.
44. Magija može da prizove neograničenu mentalnost, ona je kao sila neutralna.
45. Neutralnost je primarna suptilna kosmička energija, fluidnost koja odgovara ravni svesti. Svest može da upotrebi u neograničenim mogućnostima tu mentalnu suptilnu energiju. Uz pomoć ove mentalne energije mogu se izvesti svakojaki fenomeni ili takozvane moći.
46. Magovi se vrlo intezivno služe mentalnom energijom, kojom prvenstveno održavaju vitalnu bio–energiju što život daje.
47. Magovi se zatim upuštaju u akcije mogućnosti, u kojoj opet potežu mentalnu energiju.
48. Sada je vrlo jasno de se crni magovi upuštaju u akcije mogućnosti u kojoj potežu mentalne snage, kako bi vršili destrukciju.
49. Beli magovi se upuštaju u akciju mogućnosti u kojoj takođe potežu mentalne snage, kako bi kreirali istinske vrednosti i kako bi se branili od napada, destrukcije crne magije. Beli magovi deluju na svest čoveka, šireći je!
50. Zlatni magovi se upuštaju u akcije pravedne mogućnosti u kojoj potežu mentalne snage, kako bi sprečili opšti haos, borbe zla i dobra, na najpravedniji božanski način.
51. A kako to zlatni magovi poznaju božanske prirode pravednosti, odgovor glasi: pre delanja na planu božanske pravednosti, kako bi sprečili haos uz pomoć mentalnih snaga stiču saznanje i spoznanje, sve opšte vrste, pa čak i ta saznanja i spoznanja o istinskoj prirodi stvarnosti, a to je svojstvo u sveopštem smislu božanskog apsoluta.
52. Najmoćnije sile koje upotrebljava zlatni mag su sile saznanja i spoznanja, a odmah potom su to sile nepristrasnosti, neodbojnosti, nepokolebljivosti, neuvredivost kao harmonija – ravnoteža, moć u izmirenju zavađenih strana, bića, svesti. Moć poništava bilo koji oblik karme, moć da se poraze Ego - mogućnosti linije manjeg otpora, sve do iščeznuća samog Ega. Moć intuicije koja je prožeta savešću, a savest je upravo božanska pravednost u minijaturnom originalu, moć duboko – uvidnog i sveobuhvatnog sagledavanja, moć neumoljivosti kad je pravednost u pitanju. Zatim moć najistančanijeg viđenja i pravednog korišćenja činjenica, argumenata, iskrenosti i konačno istinom, kako sa samim sobom isto tako i sa drugima. Moć dezintegracije u stanju praznine, svih loših uticaja crne magije, mentalnih demonskih obličija, koje je prouzrokovao crni mag, moći destrukcije. Zatim moć pružanja božanske ljubavi za sve i svakog bez razlike i mnogo toga još.
53. Najmoćnije sile koje upotrebljava zlatni mag su sile dobrobiti, sile isceljenja, sile svetlosti, sile božanske milo-usrdnosti. Zlatni mag čak šta više može iskreirati iz sfere čiste božanske mentalnosti one sile koje će on prizvati, potom kako bi mu bile od pomoći.
54. Najmoćnije sile koje upotrebljava crni mag jesu: sile emocija, koje su pre svega destruktivne, čista destrukcija – zla sila, zatim sile zlo-biti, sile mraka, sile tuđeg neznanja i nesaznanja. Sile neravnoteže, koje su sami iskreirali crni magovi a to su demoni, zlo-duše itd. Crna magija deluje često putem hemije na organizam i sistem lučenja žlezda, deluje putem podsvesti sa tendencijom širenja straha i skupljanja svesti.
____________________________
Pozitivne misli:
Su uzdižuće i konstruktivne misli, to su misli prožete osećajem nesebične ljubavi. Misli kojima je cilj dobrobit bližnjeg, bez očekivanja hvale, priznanja ili nagrade. To su misli pune ljubavi, ljubazne i nežne, misli poverenja i blagonaklonosti, misli služenja i pomoći bližnjima da u dotičnoj situaciji napravi sledeći korak, to su misli mira i jedinstva, misli radosti i unutarnje sreće, na primer prema lepoti prirode, koja nam se daruje kao snaga i život u bezbrojnim oblicima i bojama. To su misli zahvalnosti koje potiču iz osećanja obdarenog bića, strujanje energije odvija se ovde nesebično od nas prema drugima. Te se opet obilno vraća, jer mi smo oni koji dajemo, budući da ljubimo. Nesebične misli pune ljubavi – božanske energije, jer BOG je ljubav, i ko voli taj je u bogu, bog je u njemu.
Negativne misli:
Su rušilačke, destruktivne misli, to su egoističke misli. Misli zavisti, ljubomore, mržnje, srdžbe, besa i agresije prema bližnjima. To su depresivne misli, misli precenjivanja i omalovažavanja. To su očekivanja, misli nepoverenja i zlobe, to su misli sanjarskog, prikrivenog – neiskrenosti, razmišljanja, te zavisnosti o prošlome a i o budućem. To su misli pune straha, straha o egzistenciji, strah od bolesti, bola i nevolje pa i smrti. Strah da nismo dozreli zahtevima svakodnevnice, strah zbog mogućeg gubitka imovine, strah zbog gubitka partnera ili bližnjeg. To su misli samosažaljenja i lažnog saosećanja sa bližnjima, a kome njemu ne pomaže, to su misli uništenja, iskorišćavanja, mučenja, ubijanja – prvenstveno na prirodu, biljke i životinje. To su misli žudnje za posedovanjem, položajem u društvu, za sticanjem, misli pohlepe za gospodarenjem i moći. To su samovoljne misli usmerene na samog sebe, bezobzirne misli koje se vrte samo oko vlastitog interesa i vlastitih koristi. Ovde energija ne pritiče drugima, te snage koje su tu aktivne ne daju već uzimaju. Čovek koji negativno misi ne daje nego pokušava da uzme energiju da bi zadovoljio lične ego–centrične potrebe i želje,…
Kako postati Mag?
Crnu magiju upražnjavaju sami ljudi, ne svi, tokom svoga života a koji u sebi imaju makar jedan od 108 otrova. Da bi smo razumeli treba ih nabrojati samo nekoliko: laž, sebičnost, neznanje, strah, itd. Mnogi za to ne znaju a to sebi i drugima čine.
Prema tome crni mag može lako postati svako, ako se i zato svesno obuči sa saznanjem i znanjem.
Crni Mag za svoj rad uvek traži tuđu dušu, da se teško optereti karma a na kraju velike pare, novac.
Beli Mag može biti samo poneko, ali i on za svoj rad traži određen novac, ima svoju tarifu.
Zlatni Mag može biti samo onaj koji ima saznanje i znanje šta je Istina, Suština Života… on za svoj rad ne traži novac, prima samo ako to osoba kojoj se pomaže tako hoće i to od srca.
Pre nego što se odluči o ovoj materiji treba sebe dobro preispitati!!!!!!!
Da li prihvatamo ODGOVORNOST!!!
ODGOVORNOST kako za samoga sebe tako isto i za druge!!!!!!!
Još treba dodati i ovo da Zlatna Magija u Kabalističkoj terminologiji odgovara Srednjem Stubu Multinaučne Istine – Sivom Stubu!
_______________________________________________
Tekst sastavio: Vilmoš Jakobi
