DAVORKA I NJEN SVIJET

DAVORKA I NJEN SVIJET

Kako nastaje rak?

 

Kako jednostavno shvatiti maligno oboljenje?

Rak nastaje kada  kontrolni mehanizmi  koji postoje u okviru jedne ćelije (mehanizam koji stimuliše rast ćelije i mehanizam koji prati da ne dodje do nekontrolisanog rasta)  počnu da funkcionišu sa greškom. Znači, maligno oboljenje nastaje  kada telo ne uspe da prepozna i uništi ćelije koje se ne razmnožavaju normalno. Zašto?
Kod prosečnog čoveka postoji izmedju 50 do 100 triliona ćelija. Celije se dele i repliciraju trilionima puta na dan (1 trilion je milion miliona nečega). Jedna ćelija sebe duplira oko 4.3 miliona puta na dan, što je broj koji sam po sebi podrazumeva da će se neke od njih replicirati sa greškom. Jedna od glavnih funkcija imunološkog sistema jeste da otkrije i uništi takve ćelije, a ako u tome ne uspe, nastaje rak. To znači da je rak pre svega bolest disfunkcije imunološkog sistema, a proces koji obično traje godinama, a tokom kojeg nastaju progresivne  promene u okviru DNK koje dovode do maligne transformacije, takav proces se zove "karcinogeneza". Zdrave ćelije su programirane da u jednom momentu svog zivota umru i taj proces se zove "apoptoza", kod malignih  ćelija takav mehanizam je iz nekog razloga isključen i zato se one dele beskonačno. One se  dele  dok se ne stvori ogroman broj malignih  ćelija u obliku tumora koji prominira iz zdravog tkiva da bi u nekom momentu "metastazirao", t.j. rasejao se po organizmu  nastavljajući svoju deobu i formirajući nove tumore.

Patogeneza Raka
Rak je vodeći uzrok smrti u ekonomski razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Godišnje se otkrije 10-12 miliona novih obolelih od raka, a 7-8 miliona smrtnih slučajeva.
Tokom prethodnih decenija učestalost raka eskalirala je do razmera epidemije, i pogađa gotovo jednog od dvojice muškaraca (44%), I  jednu od tri žene (39%). Ovo povećanje znači oko 56% više kancera kod muškaraca i 22% više kod žena u samo jednoj generaciji. Prema Društvu za istraživanje raka Ujedinjenog Kraljevstva "Cancer Research UK" 42% današnjih Britanaca dobiće neki oblik raka.
Procenjuje se da se tokom 2008.godine otkrilo oko 12,7 miliona novih slučajeva raka,a da je 7.6 miliona umrlo od raka.
Rak dojke kod žena i rak pluća kod muškaraca, su najveći uzročnici smrti od raka u razvijenim zemljama i zemljama u razvoju.
Glavni uzroci nastajanja raka po Medjunarodnoj agenciji za istraživanje raka su:

1. Nepravilna ishrana- nezdrava ishrana
2. Pušenje
3. Kancerogena industrija
4. Virusne infekcije
5. Mutacije
6. Reproduktivni poremecaji
7. Alkohol
8. UV žracenje/ sunce

Višegodišnje razvijanje ljudskog karcinoma:

	Inicijacija	Progresija:
Dojka	14-18 godina	6-10 godina
Prostata	10 godina	3-15 godina
Debelo crevo	5-20 godina	5-15 godina
Želudac	10-20 godina	3-5 godina
Pluća	5-40 godina	6-10 godina
Jednjak	5-20 godina	3-4 godina
Grlić materice	9-13 godina	10-20 godina

Posmatrajući prvi uzrok nastanka raka „Nepravilna ishrana“ (Nutritional disorder),  predstavlja  nedostatak osnovnih hranljivih supstanci, zajedno sa prirodnim  imunostimulatorima koji bi trebalo da budu prisutni  u hrani i da prirodno stimulišu imunološki sistem. Nutritivno siromasna i lose izbalansirana ishrana utiče na stanje uhranjenosti pojedinca tokom celog njegovog zivota i u vecini slucajeva dovede do dugorocnog ostecenja zdravlja.

Ishrana- uzrok našem (ne) funkcionalnom imunološkom sistemu i  potreba za imunomodulatorima.

1) Većina ljudi danas rađa se s manjkom minerala i vitamina i puna toksina.  Čak i ako jedemo najbolju hranu i savršenog smo zdravlja, većina se rađa s manjkom hranljivih sastojaka, zahvaljujući nedostacima koji su imali naši roditelji.Nedostatak hranljivih materija i prisustvo toksičnih metala prenosi se s majke na dete putem placente.  
2) Tlo je danas istrošeno.  Mnogim vrstama tla nedostaju cink, mangan, hrom, molibden, kalcijum i magnezijum. To znači da iako se hranimo izvrsno, organskom hranom, nećemo iz nje dobiti sve hranljive sastojke koji su nam potrebni.
3) Usevi koji donose visoke prinose ne sadrže određene hranljive sastojke.  Danas se na istoj zemlji gaji deset puta više pšenice nego što se gajilo pre 100 godina. Današnja pšenica sadrži oko 6% proteina, dok je pre 100 godina sadržala 12-14%. Nivoi minerala u tragovima su takođe mnogo niži zbog načina uzgoja koji donosi visoke prinose.
4) Savremena đubriva ne snabdevaju dovoljnim količinama elemenata u tragovima.  Pre stotinu godina stajsko đubrivo se naširoko koristilo. Danas su superfosfatna đubriva uveliko zamenila stajsko đubrivo. Ona uglavnom sadrže azot, kalijum i fosfor i nedostaju im elementi u tragovima kojih ima u stajskom đubrivu. Superfosfati imaju dejstvo stimulatora rasta. To je u velikoj meri doprinelo osiromašenju tla i minerala u usevima. Ovo se odnosi i na organski uzgajanu hranu iako je ona mnogo kvalitetnija.  
5) Pesticidi i herbicidi ubijaju mikroorganizme tla i utiču na ishranu useva.  Mikroorganizmi u tlu neophodni su za stvaranje minerala i drugih hranljivih materija potrebnih biljkama. Posledica je nizak sadržaj hranljivih materija. Pored toga, našem telu neophodni su dodatni hranljivi sastojci da bi obradilo ostatke pesticide u hrani. Mnogi pesticidi su smrtonosne hemikalije koje teško štete ljudskom zdravlju. Neki sadrže olovo, arsen i ostale toksične metale koji se polako talože u organizmu dok ne odlučite drugačije ili ukoliko se ne pridržavate zdravstvenog plana s ciljem njihovog otklanjanja. Naši zakoni trenutno omogućuju prodaju kanalizacionog i otpadnog fabričkog mulja kao đubriva, a ono sadrži znatne količine otrovnih metala. Oni znatno doprinose ukupnoj količini otrovnih metala i neophodne su dodatne hranljive materije da bi se uklonili iz organizma.
6) Udaljeni transport mnogih namirnica smanjuje njihovu hranljivu vrednost. Mnoge sirove namirnice uzgajaju se na hiljade kilometara od naseljenih mesta. Ponekad provedu i do nedelju dana u kamionu ili vozu pre nego što stignu do nas.  Čim se namirnica ubere, njena hranljiva vrednost počinje da opada. To je još jedan faktor zbog koga se smanjuje unos hranljivih materija i povećava potreba za suplementima.
7) Obradom hrane često se drastično smanjuje sadržaj hranljivih sastojaka.  Obradom pšenice kojom se proizvodi belo brašno uklanja se 80% magnezijuma, 70-80% cinka, 87% hroma, 88% mangana i 50% kobalta. Obradom šećerne trske radi pravljenja belog šećera iz nje se gubi 99% magnezijuma i 93% hroma.  Obradom pirinča uklanja se 75% cinka i hroma. Konzervirana hrana može prilično dugo stajati. Smrznuta hrana je nutritivno bolja, ali nije dobra kao sveže povrće, meso, mlečni i ostali proizvodi.
8) Prehrambeni aditivi dodatno mogu da unište hranljive materije.  Na hiljade veštačkih ukusa, boja, dodataka testu, stabilizatora i zaštitnih sredstava dodaje se velikom broju namirnica. Iako su neki od njih bezopasni i mogu poboljšati vrednost namirnica, mnogi su otrovni i mogu lišiti organizam hranljivih sastojaka. Na primer,EDTA koji se dodaje smrznutom povrću da bi sačuvalo boju, uklanja ključne minerale iz ploda da ne bi potamnelo.
9) Slabljenje probave dovodi do loše apsorbcije hranljivih materija. Posledica konzumacije obrađenih namirnica lošeg kvaliteta s stotinama prehrambenih aditiva je slabljenje probave većine ljudi. To nadalje slabi apsorbciju hranljivih materija i povećava potrebu za njima. Zato se u programima za uravnoteženje ishrane svima daju pomoćna sredstva za probavu i detosifikaciju jetre. 
10) Stresan način života crpi puno hranljivih sastojaka uključujući kalcijum, magnezijum i cink. Telo počinje da eliminiše cink u roku od nekoliko minuta od početka izlaganja stresu. Zbog toga, na primer, mnogi ljudi imaju bele tačke na noktima. Stres izaziva preteranu aktivnost simpatičkog nervnog sistema koji smanjuje sposobnost varenja. Za uzvrat, to dalje smanjuje apsorbciju hranljivih sastojaka. Zato će ljudima pod stresom biti potrebno više hranljivih materija nego onima koji žive veoma mirno i tiho.
Naše starenje, nasleđe, način života,  redovno konzumiranje previše prerađene hrane i hrane gajene na zemljištu osiromašenom mineralima i  mikroorganizmima zemljišta, bogatom nitratnim đubrivima i pesticidima,  ozračena hrana, industrijski otrovi (fluorisana voda za picé ), pušenje, virusne infekcije, itd. direktno su povezani sa destabilizacijom DNK dovodeci do prekida vodoničnih veza između baznih parova DNK, što izaziva abnormalno ubrzanu replikaciju otvorenih lanaca I time  razvoj i ispoljavanje mnogih negativnih pa čak i pogubnih procesa, poput karcinogeneze. Posledica toliko toksičnosti je realan i dramatičan porast stopa raka, autoimunih bolesti, sindroma toksičnog metala i još mnogo toga kod ljudi.  Recimo, nova istraživanja tvrde da  upotreba nitratnih djubriva u gajenju povrća može biti najveći uzrok porasta obolelih od raka u Velikoj Britaniji.
Godina 1971. načelno se smatra početkom borbe protiv raka jer je tada američki predsednik Ričard Nikson potpisao Nacionalni zakon o borbi protiv raka “National Cancer  Act”. Naravno, postignut je značajan napredak u razumevanju biologije raka, faktora rizika, lečenja i prognoze, međutim, napredak u smanjenju ukupne stope smrtnosti kod raka bio je razočaravajuć. Godine 1971. učestalost od raka iznosila je 7 prema 1, dok danas iznosi 3 prema 1 i 2 prema 1 (Cancer Research UK).
Danas je na žalost veoma teško imati prirodne imunostimulatore iz hrane koju konzumiramo, a koji su nekada postojali, zato bi trebalo da koristimo pažljivo birane visokokvalitetne  dodatke  kako bi naš imunološki sistem odrzavali jakim.  Prevencija raka, odnosno “hemoprevencija”najbolja je intervencija u ovom procesu koji prethodi razvoju invazivne bolesti.
Da bi došlo do pojave zloćudnog tumora, moraju se desiti tri stvari:

1. Početak procesa predstavlja greška u replikaciji ćelije. Postoje brojni uzroci povećanja broja takvih grešaka, a najčešće su to hemikalije (karcinogeni), virusi, i, naravno - životno doba. Sa 10 godina većina ljudi ima jako malo grešaka pri reprodukciji ćelija, manje od 1.000 dnevno na ukupan broj od 100 miliona replikacija. Po nekim teorijama, do svoje 60. godine imamo bar 100.000 ćelija koje se ne razmnožavaju normalno. Kao posledica toga, rak se češće sreće kod šezdesetogodišnjaka nego kod deteta od deset godina.
2. Druga stvar koja mora da se desi jeste da imuni-sistem ne prepozna nenormalnu ćeliju kada se ona formira. Ako takva ćelija prođe neprimećeno i opet se podeli, onda često dolazi do trećeg koraka.
3. Imunološki sistem ne reaguje (ili bar ne reaguje idealno) i dozvoli da tumor nastavi da raste. U većini slučajeva organizam će savladati tumor tokom nekoliko dana/nedelja/meseci njegovog postojanja. Ali, tumor ponekad izbegne otkrivanje i raste dok ne postane toliko velik da sadrži na stotine miliona ćelija. Dešava se da taj proces traje i 10 godina, a tada je imunološkom sistemu teško da organizuje efektnu odbranu protiv napadača.

Koncept konvencionalnog lečenja raka se bazira na činjenici da tumor treba iseći, spaliti i otrovati da bi se ubile maligne, i pritom podržale zdrave ćelije. Metode izbora su operacija, hemoterapija i radijacija, i to je najbolje što savremena medicina može da ponudi. Međutim, zdravstvene institucije u svetu (naročito u Japanu) ovim standardnim metodama postepeno dodaju još jednu komponentu - dodatnu podršku imunološkom sistemu (Biological response modifiers, also known as BRMs).

Nije dovoljno uzeti nož i iseći maligno tkivo, uništiti ga pomoću hemioterapije ili spaliti zračenjem. Time se ne uklanja uzrok raka, a to je disfunkcija imunog sistema koja je i dozvolila da dođe do razvoja malignog tkiva. Neophodno je preduzeti adekvatne korake da bi se pokrenula efektna i odgovarajuća reakcija imuniteta.

Uz konvencionalno lečenje raka stopa povratka tumora toliko je visoka da je lekarima u Americi čak zabranjeno da koriste reč “izlecen”. Umesto toga, od njih se zahteva da koriste izraz “u remisiji”. To je zato što se zna da je gotovo sigurno da će se rak vratiti u sledećih 5 godina. Zašto? Zato što je, nakon operacije i hemoterapije i zračenja, isti onaj uzrok koji je doveo do stvaranja malignog tumora još uvek prisutan.
Poslušajte savet lekara, ali se nemojte plašiti da konvencionalnom lečenju dodate i ono što vam zdrav razum nalaže da je ispravno. Ako se vaš lekar tome opire, uputite ga na ovaj ili druge vebsajtove posvećene zdravlju.
Većina ljudi neće, nažalost, izmeniti svoje prehrambene navike, niti smanjiti nivo stresa, niti će se preseliti na mesta sa nižom elektromagnetskom silom i manje zagađenim tlom i vodom. Ali kada se rak jednom pojavi, logično je da se preduzmu odlučniji koraci. Zdravo se hranite, pijte čistu vodu, držite se podalje od toksičnih hemikalija, prestanite sa pušenjem. Ako živite u selu u kojem se biljke svakodnevno prskaju pesticidima i herbicidima, preselite se. Ovo su samo logični, razumni koraci koje ćete preduzeti da biste smanjili rizik ponovne pojave raka.
Ovaj tekst i sajt su edukativnog karaktera, namenjeni za opšte obrazovanje i u informativne svrhe, nisu zamena za profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje.


Vaše pravo na znanje!   "PRINCIPLES OF PATIENTS RIGHTS AND RESPONSIBILITIES"

Cilj svih ovih tekstova je da vas edukuju, da vas upoznaju  sa osnovom bolesti, kako bi imali znanje i učestvovali i vi u Vašem lečenju, a ne bili samo pasivni učesnik i posmatrac koji prolazi razne vrste protokola. Danas, sa tehnološkom i informativnom revolucijom imate mogućnosti da saznate putem Interneta o Vašoj bolesti i o najnovijim načinima lečenja  nekada i više i od Vaših lekara. Naročito je važno da znate da učestvujete sa njima u diskusiji, realno procenjujete uspečnost Vašeg lečenja jer na kraju to je samo Vaš život i ničiji drugi. Verujte lekarima ali isto tako nemojte se ustručavati da i vi iznesete Vaše misljenje koje mora biti bazirano na naučnim činjenicama.  Danas na internetu možete pročitati publikovane naučne radove iz bilo koje teme koja vas zanima, a pri tome veliki broj svih tih web sajtova su besplatni.   Najpoznatiji od njih je “Medline”  www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/   najveća elektronska medicinska baza podataka koju održava Američka Vlada i koja sadrži skoro sve stručne radove iz oblasti biomedicine zvanično objavljene danas u svetu.